Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« упита једног, па завири у исти мах у кујну: »Премажи мало сланином да не прегори!« вели слузи. Ђаче одговори. Ревизор задовољан упита другог: »У којој је части света ово ваше село?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пусти псе у кухину, па поваде све месо из лонца. Не пази кад заврће славину на бурету. Хлеб јој прегори, да се цела пећ мора бацити свињама. Облачи стајаћу рубу радним даном.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« (као кад се човек савлада па прегори нешто најмилије), па ослови кочијаша, једно лепо, смеђе, ирошки обучено момче. — О, Радо! — Извол’те, господин пôпо!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошто заспим а мојом несрећом скочи варница те прегори длаку, а ја стрмоглав на земљу те пропаднем до појаса. Обрнем се тамо амо не бих ли се како извадио, а кад видим да се
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
се бори, Кад му дух затражи какав виши плâн Живота, — дан тужан, и празан, и знан, Кад све бива једно, јер се све прегори.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пошто заспим, а мојом несрећом скочи варница, те прегори длаку, а ја стрмоглав на земљу, те пропаднем | до појаса. Обрнем се тамо, амо, не били се како извадио, а кад видим,
Пошто заспим а мојом несрећом скочи варница те прегори длаку, а ја стрмоглав на | земљу те пропаднем до појаса. Обрнем се тамо амо не бих ли се како извадио, а кад видим да
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Знаш: човек, цео век жедан, тражи нешто. Не нађе то. Па... дигне руке, прегори. Али, жедан, бар хлад да нађе! Ни то нема.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто заспим, а мојом несрећом скочи варница те прегори длаку, а ја стрмоглав на земљу те пропаднем до појаса. Обрнем се тамо-амо не бих ли се како извадио, а кад видим да се
Ћипико, Иво - Приповетке
— Ча? 'Ајде к врагу! Двије круне и двадесет! — понавља агент љутећи се. — Ето све! прегори се Цвета и истресе новаи у његову руку. Агент брзо преброја. —Још двадесет хелера. Дај! Ала! —Немам више!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Б. мора бар једно од чељади чувати док се не ,обесели̒ (док не прегори). Кад се то деси, узме се горњи крај у руке (на којима морају бити рукавице), обнесе се око кошница, па потом угаси и
здравица; пошто се унесе, не сме нико никога ударити (да не добије чиреве) и не сме се дувати у ватру три дана; кад б. прегори, домаћин га хвата у рукавицама и прелива вином; гранчица од б.
стави се на њега кашика пасуља и преспе се вином) (ГЕМ, 22—23, 1960, 150 ид); у Јадру домаћин љуби б. кад прегори, »превесели се«, и на тај начин се с њиме поистовећује (ГЕМ, 27, 1964, 403 идд); у околини Зајечара, на Косову и у
Ћипико, Иво - Пауци
—Знам да јест! ... Али, зар мислиш да је теби самој тешко прегорети се? ... Да знадеш како други трпе! Прегори се, и у томе наћи ћеш утјехе, отјерај од себе гријешне мисли... покај се! ... Кајеш ли се? —Кајем се!
— Је ли, Раде? Раде потврди. — Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар. Погодише се за све, углаве да ће ковач вечерас новац донијети, и даде Ради капару.
да очајава... И када он у себи не би осјећао сву силу објаве здравог живота и његову сласт уживања, морао би да се прегори, да своје жиће претргне у најљепшим годинама... Маче се и сиђе усред села...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али тај призор није га поколебао; напротив, дао му је снаге да намах и потпуно прегори живот. У једној песми са Новог Зеланда речено је ратницима: „Ако желите да увећате своју храброст, ако желите да