Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ох, то је, покоја нê, ван иза рођаја негде и мрења. Жив премрем тобом, мртва прегориш мноме до спасења. Ох, то је, то. БРАТУ Ослушни, запојем, прени тајном.
Ћипико, Иво - Пауци
Очи су му отворено упрте у помрчину; туга и љубав га савлађују. — Пусти!... Не могу те прегориш, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? — Петре мој!