Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О сви смо ломни ко штап На првом рубу греха Кад падне прегорка кап У плави зумбул смеха. Тешко је: дрхтиш ко бор. Па ћутиш... Што склапаш вид? Зар није црно ко флор?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гди војводе преславне са храбрими воји? Једна чада у Турској, а посвуда друга стењут љуто, жалосно, — ах, прегорка туга! По толикој ја слави и мојој храбрости, поругана стала сам, — о, моје жалости!