Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пењемо се уском стазом према Кули. Сунце са запада баца своје косе зраке на прегрејани камењар, који после дневне жеге лагано запада у дремеж.
Дрвеће се савијало, гране су летеле као полуделе тамо-амо, шипражје се замрсило. Пљусак се стропоштао на зидове, прегрејани камен је зацврчао. Било је дивотно гледати ту жестоку непогоду што се устремила около као обезглављени змај.