Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
горског вира, све дуге седефасте, сав бисер што у шкољци расте, звек перпера и талира, све благо што га себар збира, прегршти и вреће злата што се стачу себру с ноката, са мотика, са лопата, свака оловна руда и сребрна танушна жица да теку до
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хајд, богати, стари, пролази с миром и не прави панику. Да наша борба пропадне због прегршти ораха, а? Е, вала, нек пропадне ако је толико килава. Ко ли те само томе научи да ми је знати?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Успут је падао на кољена, ударао се и ломио се, али је старцу мало воде у прегршти донио. Тада се старац врло обрадује, па му рече: — Синко, не јечим ја зато што сам болан и жедан, већ што знам колико
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А ти, мама, како си са здрављем? Је л' већ вријеме да орахе тресу? Тога нема овамо у граду. Остави ми бар двије прегршти, добро сакриј, да ме не покраду. Чак и овдје, усред интерната, има браће од тога заната.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
тако пресоли, да се ни у уста узети не може, па онда оставши сам | у кући, завуче обје руке у сланицу и заграби пуне прегршти соли. Сланица је била од дрвета и имала округлу јаму, на коју се со унутра сипала и напоље вадила.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
у суманутој журби, из аутобуса број 27 и 28 излазе путници и, још слепи за радост, не примећују да ступају у прегршти светлости што се, у тај мах, разносе по небу над Тргом Републике.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
по безграничним, светлим, свечаним просторима, оним највишим, па да хватам, онако у лету, у шаке, у пуне препуне прегршти, у пуне груди, оне слатке недеље што дрхти, да се свим својим бићем, у дивљем одушевљењу највишег заборава и највишег
Дабоме! Како не? Само, ја почињем, и нема милости — одговорила је још веселије и засмејала се, па у широкој прегршти и сама зграбила снега. Онда се са гужвом, коју стиште, бацила за њим. — А, не то! Пардон, не то!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Високе оморике под тешким ињем стадоше се лагано њихати и повијати, шкрипећи и збацујући са себе пуне прегршти снијега. Рељу нешто жигну кроз срце. Он само махну главом и пође, шапћући, пун слутње: — Ово се спрема мећава.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То ће вам све на ветар бити. Заштоно руке су вам ваше до лаката крваве и прегршти пуне с крвљу... БОГ ПРОСЈАК Земља, море и сва твар мени ради и служи ми у покорности, а ти исто један дивљаш и