Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
АНЂЕЛКО: Ниси ти толико на крај срца. ИКОНИЈА: Говорим за твоје добро, ја сам моје прегурала. Да се ожениш, да се окућиш, па да те поставим овде, за шефа сале... АНЂЕЛКО: Сале!
После се досетим зашто. ИКОНИЈА: Ниси јој осто у лепој успомени? СКИТНИЦА: Није, него Вукосава прегурала ваљда и шесету, а ова једва пребацила дваес. ИКОНИЈА: То се ти, значи, препозно? Али, богме, ниси на своју штету!