Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Затим предам мога побратима Дел-Амета поп-Леонтију, Исаилу Лазићу и Јерићу на аманет, док се ја одозго не врамим. Пак онда узјашем
А Турчин повиче: „Коме да се предам, које вам је старешина?” — Војници повичу: „Предај се Катићу Јанку” (који се туна наблизо трефио); и Јанко дотрчи са
дођем у Вјену по други ред с прошенијем из Земуна, одакле сам 9. декембра пошао. 16. декембра јавим се г. Недоби и предам јему писмо од народа с печати послато и објасним усмено, каково је сада страданије у Србији и прочаја. — 17.
А јего високородију господину штатскому советнику и кавалеру Теодору Ивановичу Недобе, да ја предам. И отишао сам у 5 сати по полдне и не нађем га код куће; слуга каже у 7 сати доћи ће.
Павковић превео, да однесем г. Булгакову. У 12 сати однесем оно писмо и предам г. Булгакову. Он каза, да ће га предати грофу Неселроди, и да ће г. гроф предати самом императору.
Н(едоби) и не нађем га код куће, но се вратим. 23. јануара. Рано око 8 сати однесем писмо и предам г. Недоби, прочитам и ја моје које је Молер писао — — Г. Недоба каже ми да однесем ова писма г.
” 28. јануара. Рано у 8 сати по наредби г. Недобе одем г. Павковићу, и предам му оно писмо и кажем, како је рекао г. Недоба, кад га преведе да га даде у канцеларију грофу Каподистрији, и молим га
” 30. јануара. Рано у 8 сати одем г. Недоби, и предам му његова писма и моје, немаде кад слушати, но оде грофу. Ја му пођем говорити да нас советује што ћемо и како ћемо,
21. марта такођер канцеларија затворена. Недеља је. 22. марта предам прошеније на грофа. Рекне ми Булгаков: „Дођи до 2 дни”. 24.
” 13. маја предам прошеније Бутјагину на Чернишева. 14. маја отишао је и сам император руски из Вјени. 15. маја одем у квартир
Утом предам му ја прошеније — у руке. Император рекне: „Све ја то знам. Извесно је да Срби много неправо трпе, и трпити морају до
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А да је све тако, може се, реко’ ја, преосвештенство уверити из приложенога цорпуѕ деліцті-а. И ту му онда предам онај замотуљак са зубом унутра. — Е, па видиш, па им’о си зуб... — Та чекај, молим те!... Немој да си тако брзоплета.
Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га... Осетим лепо: тврдо испод руке, па мислим: добро је, ту је! и предам га тако зовијена владици. Екселенција узе замотуљак, разви га и погледа.
Теодосије - ЖИТИЈА
бригу; него боље, пошто си ми учинио милост, и сам отиДИ у своју ћелију и пусти ме да у тишини дух свој Господу предам. Молитву и последњи целив у Господу један. другоме давши, патријарх оде у своју ћелију.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Уђите! ЉУБОМИР (осећајући нелагодност коју је изазвао посетом): Ја нисам имао намеру да вас узнемиравам; хтео сам да предам ову позајмљену књигу девојци, али је нисам нашао. Извините, молим вас, изгледа да нисам у подесан час дошао.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПОЗОРИЈЕ З. (ИСАЈЛО, ПРЕЂАШЊИ) ИСАЈЛО: Господин доктор. Ово су ми дали, да вама предам. (Да му неколико печатаних листова, које Доктор узме и почне читати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Као велим, ако може да поднесе и за нас, иако ја ту пешачку „робу“ не ценим много. Када сам се вратио са учења, предам возаре њему — показа на мене — да он истерује коњима „гланц“, а ја онако с коњем право у село.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Не смеш јој казати од кога је... Реци прође железницом један господин, па ми да де динар и замоли ме да вам ово предам. Па одмах треба да шмугнеш овамо, да те нико не опази. Разумеш ли ?... — Како не бих разумео, лијепи братићу...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Још да није сам ђаконисао многе године, па да не зна!... Само ме поп Јовица, оног дана кад му предам изговорену беседу, позове на чашу комовице, али чак његовој кући.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Пола седам... Замрачио сам и собу и кутке Душе, јер слаб сам био да се предам Мислима који дубе, као пијук, Несрећно срце сећањем из мрака.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Кад шће да му помене Озринића, присјети се слике. „Гле! а ја и заборавих да ти предам!“ рече вадећи је иза паса. „Шта то?“ „Ваистину, не знам ни ја“, рече она мало чудним гласом и предаде му је.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Да кажем, дакле, и ово и да потребно предам мојим вољеним оцима и браћи. По учињеном дијаклизму у припрати, то јест када се узело мало анафоре и попило [вина], а
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Триста у друго време не би ме тако обрадовали како су ме ови сад. Предам младиће купцем из Јаша и нађем преизрјадна колеса што су довезла трговце у Лајпсик на пазар и која празна у Франкфурт
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Сад је баш принцеза Береника била код мене. Она је била та која се за тебе заузела. Она ме замоли да ти предам ову гривну као успомену и знак њене благонаклоности“.
„Много ти хвала на томе!“ „Сем тога имам да ти предам целу једну хрпу списа.“ „Списа!“, узвикну Архимед, обрадован. „Да, преписа првокласних научних дела које је твој
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Чинило ми се тако да онда и нећу видети друге гробове, и да ћу, удаљен само неколико корака од ње, најбоље моћи да се предам ономе зашто сам се ту и налазио. Тако је и било.
Примише је моји у наша кола да је собом поведем (био сам две године старији од ње) и здраву предам њеном оцу у месту одакле сам ја после продужавао гвозденим путем за Београд.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само знам једно: треба добро отворити очи... Ча-Вујо, повући ћемо се клипка, па или моја или твоја глава!...« »Да се предам, вели, власти« — стаде опет мислити. — »Али како ?... Рецимо ја одем и кажем... тако, већ зна се... они мене у томруке.
»Овај готово не крије шта хоће — помисли Ђурица. — Да ли му је казао да ме сад убије или ће то после, кад му предам паре. Новица вели да је то одређено за данас, чим се изврши похара. Чекај, дознаћу ја то; нек иде овај са мном«.
Симо све то посматраше раширених очију. — Је ли ти казао Вујо да ме убијеш сад, или после, пошто му предам новце? — запита Ђурица, држећи иглу над пламеном. — Шта ти је данас, јеси ли полудео!... О каквом убиству ти говориш?
Не смем ја будити капетана за сваку ситницу... морам знати зашто. — Ђурица... Ђурицу хајдука да му сад предам жива... ето, то хоћу... трчи, буди га! Пандур се уозбиљи, почеша се иза уха и запита озбиљно: — Ама ко си ти?...
— Јеси ли заиста ти Станка? — Јесам, господине. — Што си дошла? — Чуо си... Хоћу да ти предам Ђурицу. — Чудо то ?.. Ти живиш са њим. — Казаћу ти на само све... — Добро. Милисаве, пробуди све жандарме и пандуре.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА (немарно): Дајте овамо. МОМАК: Наређено ми је да писмо предам госпођи у руке. ДАРА: Онда идем да пошљем мајку. ЧЕДА: А ја ћу се радије склонити да се не сретнемо више.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Одатле се лепо видело све бојно поље код Тешице. Ја ћу овде да предам утиске, како сам их редом сам добијао. Спочетка нисам могао да се разазнам у борби и тачно да ухватим куда се пружа
Ова се скрушеност огледала и на иначе мушком И одважном лицу мајора Петровића. Предам Сировацком ђенералову поруку, узмем од њега реверс и похитам у Алексинац. Кад тамо, а штаб празан. — Где је ђенерал?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зовите ми баке које бајат знаду, Оздравићу мукте кад се предам гладу... Јест, ал’ болест не зна што је таква шала, Не толећи једно, носи триста зала Који га шчепаше, не може се
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
рекао је Дадара мирно. Немам снаге да поновим шта ми је све рекао. Укратко: оптужио ме је да сам спреман да предам тврђаву и читаву жупу моравичку Драгутину само због тога што сам се уплашио чопора одрпаних разбојника који се смуцају
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тако је и било. Када сам маја 1930 дошао у Грац да предам Кепену сретно довршени манускрипт за његов Приручник, не затекох Вегенера онде.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
да одеш право до попа Манасија, као најстаријег и најписменијег, да узме црквене књиге и донесе ми на гробље, да му предам рачуне, јер одавде право на гробље идем, гробљански да сам свештеник и чувар, јер у цркву више не смем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Рече ми ађутант, како ме је командант одредио да спроведем сутра неку децу за Крф и предам комисији која је заседала на острву Виду.
— Најхитније! — довикнуше за мном. Нити сам знао где је батерија, нити сам познавао пут до ње. Када бих имао да јој предам неко саопштење јурио бих право у том правцу, преко ограда од камења, макар ишао и пешке.