Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Говорио је доброћудно, без страха, као да је на својој њиви, где чува стадо. Застао сам да предахнем и тада сам га погледао. Лице му је преплануло од ветра. У очима му се огледа наиван израз.