Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Застадосмо да људи предахну. Звезде се изгубише и потпуна тама поклопи земљу. Напрежем очи да бих разазнао пут. Почео сам бивати неспокојан, јер
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Како вам се чини? — Смешан чича. Не знам само да ли ће моћи радити. — Ширет велики, одговори он и предахну, као да свали с плећа велики терет. Оде да купи што за ручак... после неће моћи, кад почнемо рад.
Он се једва докотура до прве клупе, паде на њу и дубоко предахну. Погледа око себе, као да се буди из дубока сна... »Што је то легла на сто ? Гле, плаче !... А-а-а!.. знам !«...
Кад изиђе Љубица из каљава сокака и ступи у пространо школско двориште, обузе је некаква слутња, и она застаде. Предахну од уморна хода и загледа се у даљину...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ишла је као у бунилу, у врућици... После поноћи стиже пред среску кућу. Умор је савладао јако, али она не стаде, не предахну...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Очни капци су навучени и кроз њих блуди мутан поглед. На врху застају мало, колико да предахну, а онда погурени и ћутљиви продужују даље, шљапкајући по снежном блату. Маршевска колона не постоји.
АЕРОПЛАНИ ТУКУ Приближујемо се Скадру.. Војници се вуку млитаво по блатњавом друму, Често застану да предахну. Многи седе на гомили камења покрај пута, наслонили главу на руке и тешко дишу.