Употреба речи предај у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

У том терању сустигну једног старца, салете и повичу: „Предај се, предај се, Турчине, не гини лудо”. А Турчин повиче: „Коме да се предам, које вам је старешина?

У том терању сустигну једног старца, салете и повичу: „Предај се, предај се, Турчине, не гини лудо”. А Турчин повиче: „Коме да се предам, које вам је старешина?

А Турчин повиче: „Коме да се предам, које вам је старешина?” — Војници повичу: „Предај се Катићу Јанку” (који се туна наблизо трефио); и Јанко дотрчи са запетим пиштољем у руци, натрчи на Турчина и сам

Јанку” (који се туна наблизо трефио); и Јанко дотрчи са запетим пиштољем у руци, натрчи на Турчина и сам повиче: „Предај се, Турчине, баци оружје; ја сам Јанко Калић.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— А хоће ли казати? — Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... Турчин се замисли. Учини му се паметан савет Маринков. — Лијепо! — рече он. — Да га позовем.

И Стојан седе и написа писмо Молеру. Војводе су ћутале. Кад би готов, пружи писмо Ногићу. — Ево, носи! Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. — Добро, Стојане. — Сад иди, али одмах. — Збогом!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

То је — цорпус деліцті. Сад све знаш, дај преко писара преписати, па суду предај. Ту је и Мица. Кад је све то чула, скочи са столице од радости.

Теодосије - ЖИТИЈА

И увек у молитви говораше: „Не одгурни ме у доба старости, и кад изнемогне снага моја не остави мене. Не предај ме у руке непријтељима који ми завиде, да се не попадују и да не кажу за мене: Одлично, одлично, прогутасмо га“.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Ти си једно чудо, Рашида! - запливао сам према обали, али је она била бржа. - Предај се, или ћу направити салату од тебе! - наредила је. - Гарда умире, али се не предаје! - рекао сам.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад? Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо ?... Предај им сад, па нека раде сами. — Не волим то кад ми се жена меша у моје послове, одговори Влајко одсечно.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Сад ће!« Наједаред учини ми се да загрме крај мене гром. Изненади ме снажан, јасан и одсечан узвик Љубишин: — Предај се! — Натраг, коме је мио живот! викну онај из трња јасним но узбуђеним гласом.

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

И тако две жеље постигао јеси: и змију убио јеси и мучења венац примио јеси од Бога. Сада не предај забораву вољена ти чеда која си сирота оставио преласком твојим, јер откако си ти у небеском весељу вечном, многе

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Закопај је гди [х]оћеш, и предај земљу земљи; закопај је само дубоко у земљу да тамо иструне и да воздух смрадом својим не трује.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

»На коњу је, не може ме нанишанити...« — помисли они по гледа онамо у страну. — Предај се! Не гини! — викну жандарм с коња. Ђурица потрча још брже.

»Откуд овде ови људи?... Шта је ово?... Смрт !«... и он нехотично извуче цео рам и испусти га. — Предај се! — викну једна глава, и челична цев покрете се...

Истога тренутка нешто груну на онај други прозор са дворишта, рам се скрха и паде на под... — Предај се, не гини лудо! — викну неко са другога прозора. Ђурица окрете револвер и на тај прозор, па окиде...

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Станоје гађа са једног, а Исак са другог прозора.) КОЛЕБАН (виче споља): Предај се, Станоје! А тврда реч ти од муселима, Он ће за твоју главу јемчити. ГЛАВАШ: А је ли Турчин тај ваш муселим?

) Станоје!... Ово је дим!... ГЛАВАШ: Ено, и пламен канда продире Кроз суве греде старе колибе?... КОЛЕБАН (споља): Предај се, Станоје!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Немаш среће за удају, и остави се удаје, па да те сами бели голуб запроси. Имаш дете, предај се њему. Ништа лепше и слађе за жену него дизати дете, и бити мајка...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

камоли да си излазио; већ од’, Иво, да пијемо вино: греота је тебе погубити, јер си теке на свет настануо; већ се предај, Сенковићу Иво, и без ране и без мртве главе!

Што сад мислиш, чему ли се надаш? С добрим сам те дором раставио; већ предај се, Сенковићу Иво! Робом икад, а гробом никада“.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Предај се, Јованче! – јечи са свих страна. – Не предајем се! – тврдо враћа невидљив хајдук. Шћућурени у сјенци, пуни чудне т

Одједном се, на пет метара пред њам, створи пољар Лијан с високо уздигнутим штапом и завреча као јаре: — Предај се, копачу јама!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности