Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. — Е, ето вам!... Ја хтједох човјешки, па ми се не даде. Сад га предајем вама двојици. Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Је ли то моје подмлађивање, спомен на давно прохујало детињство, али мени је тако мило кад ја склопим очи, предајем се покоју, отпуштам стражу и опет знам да мајкино уво слуша сваки мој дах, да свећа још гори, да њено срце шиљбочи.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Софра кући дошао, поруча, па после ручка оде у собу и напише кратак тестаменат, који је овако гласио: „Душу своју предајем Богу створитељу, земљи тело, а све моје движимо и недвижимо имјеније остаје мојој супруги Софији Кирић на уживленије
Док су ови дошли, господар Софра даде се у парадну собу однети, у кревет. Дођу сведоци. — Пишите тестаменат. Предајем богу душу.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Увек разговара о другим стварима. ТЕТКА: Не волим, знаш, да држим туђ новац, а да не предајем рачун. ДАНИЦА: Да те питам нешто, тетка? ТЕТКА: Питај!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На ходницима стоје подофицири под оружјем. Предајем документа и добијам преноћиште у једној кући која је сва у глицинијама плавим. Идућег дана прима ме један мајор.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Срема, Баната и Бачке, вами и вашим последњим унуком, с горећим и пуним љубави срцем, ови мој мали но усердни труд предајем! Примите (ако ништа) за забаву.
Од мене је сад зависило да сам хотео за живота остати у Инглитери, зашто, како ја радо лекције предајем, како би[х] језик места совершено постигао, могао би[х] весма лепо ту живити.
предраги господар Максим Куртовић да и његовим кћерˊма, Марији и Христини, на францеском и талијанском језикам лекције предајем, што ја једва са свим срцем дочекам. Определимо сат од 11 до 12.
Но, навластито сад, гледајући да ја с возможним усердијем и ревностију полезне лекције чадам његовим предајем, ка|ко он тако и честна и добродетељна супруга његова госпођа Јелена, родом и душом благородна, описати не могу како
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Можда би ти списи могли и другима послужити за забаву и поуку. Зато их, ево, предајем јавности. Када сам, радећи на својој докторској дисертацији, учинио први корак на путу научничке каријере, увидео
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али, за узврат, за ову краљевску плату морао сам да предајем три до четири сата свако пре подне и да помажем у лабораторијским вежбањима свако поподне.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А откако сам пре неколико година прешао на Филолошки факултет да предајем српску књижевност ХХ века, ја се углавном или највише њоме бавим. О теорији књижевности не смем ни да размишљам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— смеје се капетан Радојчић. — А за време мира прописан је читав поступак како се смењују страже. „Овем ти предајем дужност, да се ники не приближава“... Читав говор одрже један другоме.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И како те пазим, и какву веру у теби Имам, из тог видиш шта ти предајем, и где. Овде, у Бечу, где толико има стихова Колико Фрушка има птичјих песама гора, Све, и дуже и краће, и наше
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Првог октобра 1909 год., ја пођох у Београд да на његовом Универзитету предајем рационалну механику, теориску физику и небеску механику и да на тим темељима сазидам једну нову науку.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ево сам, мало касно, престао бити професор, и постао само историчар. Наравно, што знам и видим другоме „предајем” и сада, али ви знате да ја нисам славољубив. Добро ми је, и безмало, да кажем да сам срећан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал’ беседи Сенковићу Иво: „О Турчине, аго од Рибника, нисам дошô да ти се предајем, већ сам дошô да се огледамо и јуначки мејдан поделимо; већ на мејдан, ако жена ниси, јер ми није дуго за стајање!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
– Предај се, Јованче! – јечи са свих страна. – Не предајем се! – тврдо враћа невидљив хајдук. Шћућурени у сјенци, пуни чудне треме, дјечаци очекују кад ће да груне гарав топ,
Не предајем се! Груну кубура као гром, задими се бојиште, излети штап из чичиних руку, а пољар, падајући од страха на земљу, само
— повика Николетина искачући иза дрвета. Спазивши човјека с пушком, пољар само у страху диже руке. — Предајем се! — Иди к врагу, какво предавање! Бјеж овамо да се сакријемо. Пољар збуњено затрепта и једва познаде Николетину.