Црњански, Милош - Сеобе 1
Кућа беше опкољена дубоким јарковима, оборима и пластовима сена, чији се мирис, на сунчању предвечерја, топио и пролазио не само кроз блистав ваздух, већ и кроз врући, спарни набој.
Милићевић, Вук - Беспуће
И његове се усне презриво развукоше. Као други! Колико бола, понижења и истине! ГЛАВА ЧЕТВРТА Сјећао се предвечерја једног врућег љетног дана, пуног загушљиве прашине и сухе жеге, док се сунце спуштало и слабило: главном улицом
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
брадоња насликао дједа Раду као светитеља (са строгом брадом и небеским ореолом око главе), а ево ти једног руменог предвечерја брата Саве, дједовог рођака, па ће ти, одмах с друма, право на наш арман (гумно) гдје су левентовали брадоња и
Изведрен и убијелио, чак и подгојен, он стиже једног предвечерја нашој кући, нађе дједа на дрвљанику и с њим се двапут пољуби.
БОМБАШИ ПРЕД МУЗЕЈОМ Над градом који се тресе у тутњу битке, кроз перјанице дима већ се пробија руменило предвечерја. Чађаво сунце, преморено и равнодушно, чучи на мрком рубу планине. — Залази већ једном, цицвару ти љубим!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И најзад нам све то, с предвечерја бледа, Расута арија живота изгледа. ОБИЛИЋ Лепше грло у Милоша царско... Зачела га жудња неразумна, плаха Моћног
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И он се упутио у то лутање коме више неће бити краја ни конца. Ходао је и ходао, замицао у прољетна предвечерја под крошњама кестенових дрвореда, увијек с марамицом на очима, а пролазници су се освртали на његово неутјешно
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
тамо красно, и птице, и ливаде, и дрвеће изобиљних плодова, и бистри потоци, и дани пуни усхићене светлости, и мека предвечерја, и звездане ноћи, само су људи тамо исцеђени, суви, без сокова, сенке сулудих мученика и неподношљивих праведника.
А онда ћу сићи, поново рођен, олакшан, раскомоћен и богме — срећан. Онда се могу, колико год хоће, златити у сунчана предвечерја, мотати и развлачити отегнуте слине магле, листати први у пролеће, расејавати по долини свој крупни, једри жир те
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— То ми је одмор — одговорила је искрено госпа Нола. Био је то ипак непријатан тренутак. Гос-Тоша нарочито у предвечерја није добро разумевао своју младу жену.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Па ко да сад мисли на нешто друго! И навади се тако Стриц да се сваког предвечерја сусреће с Марицом на друму, под баштенском оградом.