Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И потоке и дубину шума и предвечерња узбуђења И предвечерње знаке светлости и саму зору Поље мокро од росе, скамењен пламен стења И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Укривени затони населиће се дјечјим тајнама, малишан путник понијеће са собом предвечерње тишине језера, његов зимски оквир од иња и, можда, слику рибареве дјевојчице која му опроштајно домахује из усколебана
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Текију, да тамо испод редова густих и високих топола седи, пуши, пушта бројанице, да слуша како више главе му заносно, предвечерње, свеже шуште тополе и разносе ка виноградима ћарлијање, мирисе...