Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ХИЛАНДАРСКОЈ 212 НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ И ЕПИТАФИ СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА Овде почива тиосав син миљка и стамене ветар предвечерњи око свеће облеће јури њену сенку око ње искласало жито до звезда вече се спушта међу гробове овде почива тиосав
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
170 ТАКО ЋЕ БИТИ 172 ПРЕДВЕЧЕРЊИ ПУТ 173 ОБИЛИЋ 174 ХРАСТ 177 ЗА СТОЛОМ 180 ОСРАМОЋЕНИ САН 181 ТЕОДОРА 183 ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ 186 САМОУБИЦА 188 ВЕЗЕ 190 СИ
кроз век у век Наћи ћемо, ипак, мир жељен и драг, Нашој дугој бољци још једини лек, И истине једне неутрвен траг. ПРЕДВЕЧЕРЊИ ПУТ Дуго смо на тешком путу, верна. Само, Ми још своме светлом циљу корачамо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Слободан си, пуштен си, купи те прње па кући!“ Кад је Петроније Свилар стао слободном ногом на плоче, онај предвечерњи жумор гунгуле на улици брујао је пуном паром.
Губила се она као да се испарила или утопила у оној истој магли због које се још у подне спуштао онај предвечерњи сумрак, сумрак суморно загушљив и тежак.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— није допирао њен уздах. Једном, у предвечерњи час — добро се сјећам тог сутона — док су се топли откуцаји заљуљаних звона таласаво разлијегали над варошицом, а жене
Ћипико, Иво - Приповетке
Тако не приметише да је комшија био предљив и врцао с оно пар беседа. Напокон приспеше. Сунце је већ зашло. Предвечерњи лахор пири. Ноћас ће бити студено, јер се небо ведри и у природи, челичећи се, све се у се скупило.