Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ДИЊЕ Из детелине ледене, сиње виркају лубенице и с њима диње; затегла Морава, предзору, т уста, па дињи брашном посута уста; три је недеље, сваку вечер, месец сипао жути шећер и улио у њу сласт
ПРЕД ЗОРУ Пробудих се, предзору, и видех: град У Месечев се склонио хлад. У ваздуху, као у тамној бари, Сазревале су душе и ствари.