Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Умивен, ишчеткан и очешљан, крене се путник, али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући. Дâ детету три крајцаре, а ово одлети заборавивши казати: хвала!
Африка
дну себе један тихи једва чујни глас; подиже га све више, све даље у свод, везујући себе са звездама; али се одједном предомисли, прекинувши своју песму ту, баш када је био са њом највише.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Треба се населити, што пре, на ту руску земљу, коју добијају, јер може Костјурин и да се предомисли, па да наставе живот, гологузи, у Росији, са свега два-три дуката у силаву.
Теодосије - ЖИТИЈА
ако и нисам због неподобних грехова мојих достојан да се наречем цином твојим не одгурни ме као пород свога Ти брата, предомисли се о злу мојему, јер ти се кајем, оче! Види моју скрб и труд за тебе, и погледај на веру мојy.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Нешто друго предомисли. Писаће јој писмо да ће онамо доћи до осам дана. Писмо је овако гласило: „Љубазна Лујзо! Нисам још сасвим спреман,
Црњански, Милош - Сеобе 1
кад и његове слуге Аркадија, једне ноћи неста, те га нађоше тек трећи дан, обученог у безброј сукања, Исакович се опет предомисли. Спавао је дању, а маршовао ноћу, при пуном Месецу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али, у потоњем часу, отац се предомисли, видје да дијете није створено за свећеника, те га отправи у војну школу у Праг. То је било крајем године 1805.
Бјеше с гомилом дјевојака у углу дворишта. Она учини као да ће поћи к њему, али се предомисли. Он се једва прогура и једва нађе Мргуда и Рака. Онда зађе кроз тишму, здравећи се на дохват с познаницима.
— Тако је! — потврди Лабуд. Јанко се трже и заусти да ће њешто рећи, али се предомисли. — Оставите сад то, имаћемо кад и то спремати — рече Стево Бојов, па се окрете кнезу и запита га: — А да одговори ли
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Да ти не стрепиш да Хасанага може да се предомисли? Ниси ти мени тражио мужа, него себи код санџакбега потпору! Зато теби сад ваља Имотски кадија.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Те: Јеси ли ми спремио мираз за своју Ану; ти знаш да је мој Гиле пробирач, може још и да се предомисли?“ Те: „Богати, како је то имати ћерку? Сигурно ти већ пред вратима чучи туце швалера, а?
— Имаш ли још нешто излизано на продају? — Осећања... — кажем и убијам тутањ док се Бебика не предомисли. Трећа ствар: тај седми у месецу оставља страшне трауме у мени. Зашто?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Осети се за тренутак лак и ведар. Хтеде да се врати у кафану, беше већ устао, ал' се предомисли и седе. Повуче дим и пусти га на прозор.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— И чујеш! — позва је он натраг када ова пође. — Кажи Томчи, нека се обуче и иде у хан. Али нека! Нека остане овде! Предомисли се он и одмахну јој руком да иде. Могу и они тамо сами за неколико дана! Заврши као сам за себе. Она оде.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То је доброј души његовој бриге задавало и за убудуће. Но се нешто предомисли па започе с лакшега краја: „Да, да, измучили сте се!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Излази. Иследник за њом. Просјак коракне за њима, збуњено, али се предомисли и врати се натраг.) МИЛЕ: Скресо би ја њози, да није женско!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије га.
Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич да нећу више! Фратри уђоше. Срдарини бјеше ред да служи.
Зар да се не прилегне послин благовања?“ И сви остали фратри то помислише, али се старац у трен предомисли, те рече, зијехајући: — Онај... на крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, па... ноћас... не би...
— Али нећеш зар по овој припеци? Каква је то приша! — Бојим се да се стриц не предомисли. Знате, нисам никада бија у варошу! — Ниси никада бија у варошу! — понови Тетка у чуду. — Како је то могуће?
Ово је послидњи дан да сам у овој одићи. Сутра ћу се обући, па иђем у град. Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: — Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Све су механе исте. И фењери, и друмови, и њихови повраци кући. Предомисли се и, носећи пушку, уђе последњи. Сви се окренуше на тресак врата, сви погледаше у њега, и он стаде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— И ти, попе, с богом! — рече му дијете. Пошто се поп одмаче од дјетета, предомисли се, па ће му довикнути: — Не било ти, дијете, оно што ти рекох! — Ни теби, попе, оно што ја теби рекох!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- усудио сам се да протествујем. Он плану и направи покрет руком као да ће ме дохватити за уши, али се предомисли и распали по мом поносу.
Петровић, Растко - АФРИКА
дну себе један тихи једва чујни глас; подиже га све више, све даље у свод, везујући себе са звездама; али се одједном предомисли, прекинувши своју песму ту, баш када је био са њом највише.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Заусти да каже нешто, али се предомисли, махну руком и оде. На брежуљку изнад Водене зауставили смо се. Тамо, пред нама, дизале су се Могленске планине,
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
муке, ишла је из кујне у собу, из собе у подрум, и једнако, једнако надала се, дрхтала да ће напослетку и он да се предомисли, реши и он с њима да путује.
— Он је, чини ми се, у горњој кући. Треба ли ти одмах? — Не. — Али после, као да се предомисли, брзо додаде: — Добро, зови га.
Ћипико, Иво - Пауци
Али предомисли се: — Чему да ти тачно кажем кад пара немаш? Раде зинув, збунио се, ријеч му у грлу застане. Па му паде на памет: —
Могао бих и побјећи преко границе? — Али се одмах предомисли: — Не, то није могуће данас, откад је мудри Швабо и тамо засјео...
Хтједе да се поздрави са младим жупником, с којим је био добар пријатељ. Ну када је стигао пред кућу, предомисли се; чињаше му се да је још прерано, а опет вукла га жеља да се на овоме лијепоме дану прође по пољу.
Но тога часа предомисли се, среди се посвема и кроз кућу сиђе у дућан. У дућану нашао је много чељади — пођоше да узму нешто хране и да уреде
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Према светлости ватре угледасмо попа Момчила са читом на глави и у црном капуту. Ишао је к нама. Али као да се предомисли, окрете надесно и оде у правцу шатора команданта пука. — Ја, богати, он оде... — Није ваљда луд. — Их, шта ћемо сад!
Коста га погледа љутито, хтеде нешто да каже и заусти оно: „А“ — па се предомисли и само махну руком. У бараци је несносно од топлоте. Оно клубе поче наново да се мота пред мојим очима.