Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зајеца тихо, тешко, к'о сироче. Ну намах стане киша дивних суза; С мирноћом оног ком нешто предоче, Ја вере, с нечим младих кукуруза, Загњурено у бездану дубину Ствари, које му знак тајанствен дају, Заруди дивно, да