Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Седећи на једном ниском зиду, са чије висине почиње стрмо маслињак, наслоњен на ивицу куће, дишем широко прву предсвитну хладовину. Мислим лагано, лагано на све то, мислим тако страховито лагано, тако неупоредиво лагано.