Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Јесу ли ту сведоци? — питаше председник суда свога вратара. — Ако су дошли, нека улазе. Сведоци уђоше. Сваки је од њих говорио шта је који знао.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— упита господин министар зачуђено. — Што сте се искупили у поноћ? — Па да наредимо изборе — одговори му председник министарства. — За кад? — За сутра... Крајње је већ време. — Какве изборе, бог с вама?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И сви тврде да све оне конце дипломатске држи у својим рукама министар председник, који сад није ту, и да нико живи не зна његову политику.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Бивши хоџа је тражио да постане председник прекога суда, и у томе својству чак казнио смрћу неке од својих рођака, који су оклевали да одмах приме хришћанство.
стално настањених по Србији (по моравској долини) и одакле су Цинцар-Јанко из Карађорђева устанка и Цинцар-Марковић, председник министарства 1902. и 1903. године.
Али сам у турско време запазио да су вође српске из Тетова показивале такта и умешности. Даље је Никола Пашић, бивши председник српског министарства, тврдио да су се његови стари из тетовске котлине, из села Рогачева, преселили у Зајечар.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Па, шта сте нам лепо спремили? — пита уморно председник. – Монолог Јулије... — рекла је тихо гутајући кнедлу. – Је ли неко ударао рецке? — упита председник.
— пита уморно председник. – Монолог Јулије... — рекла је тихо гутајући кнедлу. – Је ли неко ударао рецке? — упита председник. – Тридесет и шеста Јулија... — одговара риђа козја брадица. — Двадесет и једна Офелија!
— Двадесет и једна Офелија! Петнаест поена предности за Јулије! – Молим? — упита млада жена. – Ништа, ништа … каже председник. — Само ви почните! Изволите... ... Не куни ми се.
– Браво! — узвикну председник. — Ви сте рођена глумица! Заиста, изузетно... – Знате, овако шта се овде ретко дешава... — објасни козја брадица.
— објасни козја брадица. – Јесам ли примљена? — упита млада жена. – Да ли сте примљени? — рече председник пружајући јој руке. – Могу ли да добијем потврду да сам примљена? – Потврду? Шта ће вам потврда?
— била је упорна. Наравно, ако је могуће... Написали су јој потврду. – Реците — упита председник — шта ће вам, ког ђавола, то парче хартије? – Знате — казала је на излазу из учионице. – Ја.
И показаћу му је у таквим приликама, да знате да хоћу! – Штета, велика штета... — казао је председник. — Али, ако се предомислите... – Нећу се предомислити — рече излазећи. – Где си толико дуго?
Да, мој господине, моја кћи неће спавати са сваком протувом која то пожели, макар та протува била и сам председник жирија! Не, док сам ја жива!
Захвалио се келнеру. Наредне недеље, у старој већници претвореној у ресторан, председник општине приредио је вечеру у његову част.
су се плашиле да је славни човјек, можда, књишки мољац, одахнуше и би им драго што су се уверили да је као и остали. Председник нареди да се затвори ресторан и позва цигански оркестар у сепаре да свира само за њих.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Караџићев посао био је да са немачкога преводи Наполеонов законик. Потом постаје судија, а 1831. председник суда у Београду (»президент славнога магистрата наије и вароши београдске«).
1867. постао је велики бележник општине новосадске; од 1869. до 1872. био је председник варошког суда. У Пешти као ђак и у Новом Саду врло живо је учествовао у омладинском покрету, као један од првака у
1843. био је општински секретар у Будви, од 1861. посланик на далматинском сабору у Задру, коме је једно време био председник, затим посланик у бечком парламенту. Од шездесетих година бавио се само политиком. Умро је у Бечу 11. новембра 1878.
државни саветник. Неколико пута био је посланик у Народној скупштини, а од 1896—1899. председник Српске краљевске академије. Пензионован је 1899; 1901. прославио је педесетогодишњицу свога књижевнога рада.
ту је 1877. свршио гимназију, а 1882. историјско-филолошки одсек Велике школе. Као великошколац био је 1881. председник ђачког друштва Побратимства, у доба када је оно развило нову политичко-социјалну активност.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
начелник, председник и шеф поште и телеграфа. Код овога последњега је најрадије ишао и најпријатније провео. Кад дође, а он скине само
Али како је наша земља уређена и у њој владају закони, то је председник учинио своје. Узео је све месо од закланог вепра и послао га Максиму, правоме саибији, себи је задржао једну плећку и
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
После извесног времена, толико се навикла на те дочеке да је почела чак и да избацује пароле. На пример, када је председник Западне Амулије, Батиш-Хасан-Коки-Петл Беј, последњи пут посетио нашу земљу, бакута је викнула насред Теразија:
После извесног времена, толико се навикла на те дочеке да је почела чак и да избацује пароле. На пример, када је председник Западне Амулије, Батиш-Хасан-Коки-Петл Беј, последњи пут посетио нашу земљу, бакута је викнула насред Теразија:
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— И ако се језеро смрзне с времена на време? — И ако се смрзне. Мало гладујемо, па ништа. Ове зиме када се смрзло, Председник је послао поклон селу. На мене је пало преко тридесет пезета. Тако сам имао чак и за пиће. Јесте ли Енглез?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА: Знамо ми, Гино, пошто је литар твојих суза. ГИНА: Ију! Е, јеси чула! ТРИФУН: Агатоне, брате, јеси ли ти председник овога збора или ниси? Ако ти пустиш жене да се објашњавају, онда никад нећемо доћи до споразума.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Знате ми смо председник, а ово нам је школски одбор. Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук: — А-а-а... За председником се
Затим пружи руку учитељу и таман да проговори (беше већ развукао усне у ироничан осмех), а председник продужи: — Ово је општинско зло... знате — ћата. Учитељ још више обори главу, намршти се и пружи руку.
Учитељ се рукова са одборницима и таман да се измакне, а председник му сврну пажњу на једног сувоњавог чичицу, који држаше високу столицу и чекаше ред да се поздрави са учитељем.
склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе. Председник прекиде ћутање: — Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину.
У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана. Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по
Не грешите се, људи ! — Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде. досад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из
XИВ У судници седе председник, ћата и тројица одборника, па нешто веома живо и поверљиво претресају. Богосав је у разговору, а већ и иначе, вазда
— А ’нако вели... настави ћата, министри су весели, нико и не сања о промени. — Јок, одсече председник. Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...
— Море, село... шта село !... Селу је свеједно: био му на врату ја или онај Ђокић, одсече председник. Него ти, Богосаве, пожури са оним завођењем наплата и расхода, па да сведемо рачун.
— Коме ?... прихвати писар. Ено два сведока чекају. Све ће то да иде по закону, не брини ти — Добро... отеже председник. Ти већ знаш како му то иде, па само гледај да не буде после валинке. После једнога часа отпоче суђење.
— Полако, море, чекај... Знаш колико сам ја тебе чекао на рачунима, одговара председник, смешећи се. Ђавоља посла ови рачуни! — А хоће ли бити што на јашанцију?
— Е, кад ће пре ! Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић. — Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник. Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то. Море, њему се то знало... зарађено је. Дођоше ови гласови и у школу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ И заиста, на испиту археологије, Вулић као председник, смешећи се, пита ме: „Под каквим су се углом секле, господине Црњански, улице, у шестом слоју Троје?
Загатили смо улицу. Тадашњи председник Владе, Стојан Протић, одбио је да нашу резолуцију прими, али је пристао да саслуша нашег говорника, који је имао наше
сваке недеље једанпут, шаљу своје извештаје овамо; даље, да им дамо још неколико ордена; а, ако треба, могао би се и председник њиног новинарског удружења изабрати у једну од наших научних академија. Од примирја ми, овде, сваки дан, губимо.
Кад сам, први пут, ушао у Парламенат, пала је Легова влада. Председник, врло елегантан, клањао се на све стране. Сиромах, мислио је да је све њега ради.
Међутим, један бивши министар, који је тобоже био републиканац, био је председник Општине, под окупатором, у Београду. То му није сметало да доцније оснује „демократску“ партију. Имао је банку.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Него, пре свега, господо, као што знате, при оваквим приликама ред је да се изабере председник, потпредседник и секретар збора.
Пошто се, по утврђеном реду и обичају, часници одборски захвалише родољубивом скупу на тој реткој почасти, председник лупи у звоно, и објави да је збор отворен. — Жели ли ко да говори? — упита.
Примите, Господине, и овом приликом уверење о мом одличном поштовању. Председник Гл. просветног савета (Потпис)” Такве садржине писмо упућено је и другом референту.
Влада сама пише дело које ће посланици играти у Народној скупштини. Председник клуба, као какав драматург, има дужност да то дело проучи и да за сваку седницу одреди посланицима улоге, — разуме се,
После учења лекција долази слишавање, а затим се држе пробе. Посланици дођу у клуб и ту заузме сваки своје место. Председник клуба седи за нарочитим столом, и уз њега два потпредседника.
— Нека устану сви који имају да играју улоге опозиционара! — нареди председник. Устаде њих неколико. Секретар изброја седам. — Куд је осми? — пита председник. Нико се не јавља.
— нареди председник. Устаде њих неколико. Секретар изброја седам. — Куд је осми? — пита председник. Нико се не јавља. Посланици се почеше обазирати око себе, као да би сваки рекао: „Ја нисам; не знам ко је тај осми!
— Ја нисам, шта ме бедиш!? — вели онај љутито, а гледа у земљу. — Па ко је? — пита председник. — Не знам. — Јесу ли сви ту? — пита председник секретара. — Сви. — До ђавола, па мора неко бити!
? — вели онај љутито, а гледа у земљу. — Па ко је? — пита председник. — Не знам. — Јесу ли сви ту? — пита председник секретара. — Сви. — До ђавола, па мора неко бити! Нико се не јавља.
— Нека се јави који је! Нико се не јави. — Ти си, што не устајеш? — рече председник ономе осумњиченом. — Он је, он је! — узвикнуше остали и чисто одахнуше, као човек који скине с леђа велики терет.
— Ја не могу да играм улогу опозиционара — јекну онај грешник очајно. — Како не можеш? — пита председник. — Нека буде други опозиционар. — То је свеједно, ко било. — Ја волим да сам уз владу.
— Ја нећу да представљам опозицију, ја сам уз владу. Председник се узе објашњавати с њим надугачко и нашироко и једва га приволи, пошто му један од министара обећа неку богату
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Па иде као намазано; а таст посланик — а зет начелник окружни; а зет посланик — а таст председник општине. Извештили се људи, па то ти је! ЈЕВРЕМ: Ама, то јесте, него незгодно му долази, баш сад уочи избора.
СПИРА: Па добро, 'ајде реци. СПИРИНИЦА: Ја и Спира смо решили: нека Јеврем буде посланик, а Спира председник општине. СПИРА: Ето, као да то зависи од тога што смо ми решили!
СПИРА: Е, 'ајде, говори, говори! СПИРИНИЦА: Па то: решили смо ја и Спира: ти зете да будеш посланик, а Спира председник општине. ЈЕВРЕМ: Па... то може... СПИРА: Може, ал' кад буде време томе. СПИРИНИЦА: Ама, пусти човека нека каже.
Али тишина, брате мој, тишина, на пример. Полети мува и цела скупштина чује зууууц... формална тишина. А тек председник узме звонце па: зиминими, зиминими, ними, ними, ним! Господин Јеврем Прокић има реч! А?!
СПИРИНИЦА: Па јесте... СПИРА: Јесте, не... ДАНИЦА: Осим, ако ви не желите да будете председник општине? СПИРА: Ама, желим, како да не желим! СПИРИНИЦА: А баш да он нешто и не жели, желим ја.
ЈЕВРЕМ: Побогу људи, зар нико ништа не зна? Ама, зар може то да буде да нико ништа не зна? Зар председник није објавио кроз прозор, као пре? СПИРА: Није!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
(јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!
Мој је позив много светији, а не да му се ту дерем!« — помисли Срета, а затим ће гласно: — А ко вам је председник? — Па чича Милисав, онај Пајић. — А... како свет, народ, грађани, слажу ли се?
Тако га једнако беспослена омладина дирала, док се човек не одби од механе, па неће у њу да га, вала, баш и сами председник позове. А има још и других слика. Једна баш врло жалостива.
А веле да си један од првих људи овде. — Па јесте, господин, даскало, учитељу, тако се рачуна у село. Председник Милисав, и после нас трајица-четворица људи. — Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?!
— Ех, шта после — рече Срета, па искапи чашицу. — Што после?! Бајаги је Милисав, ако је председник, бољи од тебе! — Е, де, господине — вели задовољно ћир Ђорђе, — тако се каже. Власт је прва, а после долазе други.
— Ама, који ти мислиш да ће онако најбољи бити, ето, сад да рекнемо да чича Милисав неће више да је председник, па да треба другога на његово место... па шта мислиш ко би нојбољи био?
— Опрости, ја не чу’. — Е, па видиш, дакле слушај! Има ли који да ’нако није служио у војсци а да га је председник казнио за нешто? — Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић. Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке.
сам ту за порези и прирези, и за комору, за акциз, и за глобу и казну, а механџија несам; механџија је газда Милисав председник. Њег’ питај, господине! Он га дочекује и крчми му пиће. Шта ће да му правиш, господин-даскало?! Нестрећно време!
— . . . Па ти лепо и мејанџија и председник, па да узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија
узмемо ону другу половину твоје куће па да преселимо ту судницу, јер и тако ова сад што је, батал је и крнтија као и председник што јој је.
Тек видиш, а оно ушао неки бес у село. Не допада се сељацима стари председник. »Ама па да је сам Свети Никола, веле сељаци, па одавна је засео. Све он па он!
— вели задовољно Срета, — упис једнако траје! Пропашће ка’ Жиронда! И заиста! На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. Нова општинска управа би изабрана.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Неће да умре као председник паланачког суда! Погледа: све је исто, куће, зима, и оног познаје, и жену познаје, не, то је беда, сиротиња...
И против себе ће данас. Аћим скочи с кревета. На вратима, погурен, стоји Стева Чађевић, председник општине преровске, ћути дуго, па каже: — Војска пије у грабовачкој механи. — Знају да трезна неће пуцати у народ.
— Ви, млађи, наставите — рече кад се срце растури у лупњави; уђе у општину, у којој, погурен и замишљен, сâм седи председник Стева Чађевић. — Иду ли? — упита тихо. — Нек иду!
Аћим га погледа изненађен, обрадован. — А ко си ти? — официр се погури ка Чађевићу. — Ја сам Стева Чађевић, председник општине преровске. И радикал! А ко си ти? — Ово је каса! Ово је власт! — виче старац стојећи на каси.
Викао је, претио и лупао песницом, од галаме се ништа није чуло, и он се једва вратио у своју клупу. Нешто касније председник је дао реч Вукашину, таваница је подрхтавала од смеха.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Онда је свима, па и Господар-Јовану, застао дах: његов брат, Господар Јеврем Обреновић, Председник Совјета уставобранитеља, прилазио је полако, хром и мршав, да Кнеза и свог брата кога Уставобранитељи на челу са
Међутим, уочи Светоандрејске скупштине којој ће бити председник, то је већ 1858. година, пред Анастасијевића је искрсло ново искушење.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„И саслушање оптужених била је проста формалност. Председник суда Кофенал угуши у његовом почетку сваки покушај одбране. Оптужени су смели да на свако постављено питање одговоре
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ После ми је показао једнога господина врло услужног и досадног. „За време окупације био овде председник општине и није било већег злотвора од њега: интернирао, батинао, жарио и палио и обогатио се, па сад као да ништа није
Дижем, дакле, руку, јављам се са осталима и видим кад председник уписује моје име. Онда он редом даје реч и увек на исти начин: „Изволите, господине Н. Н.
А тада, и на мој ужас, уместо да поступи и са мном као са свима осталима, он, председник, пошто ме је некако пронашао очима, устаје, довикује ми, и рекао бих чак иронично: „Лазо, ајде, Лазо. ти долазиш.
Сви ће они доћи и руку му ћутећи стегнути, и понеку утешну реч казати. И председник суда ће му свакако неку утехицу рећи, и мање ће се бар неколико дана на њега издирати.
сведоци ништа нису могли да посведоче о делу ради кога су судска дворана и сви њени ходници били испуњени сељацима. Председник је уморно диктирао деловођи све једно те исто: Јанко Јанковић, говорио је, ништа не зна по ствари за коју се пита,
Остављао је он утисак сведока који још мање зна од осталих. И зато што је тако мислио, председник га је упитао: „И ти“, рекао је, „ништа не знаш да покажеш?
“ Али је сведок понова заколутао унаоколо, па се зауставио на председнику: „Ја, господин председник, све знам и ’ћу све да ти кажем. Бог па ти, господин председник.“ Неочекивана изјава ускомешала је судницу.
Бог па ти, господин председник.“ Неочекивана изјава ускомешала је судницу. И судије и адвокати и сви присутни оживеше, па се стадоше удешавати да
И председник се угодно наместио у столици са високим наслоном. „Е па, ајд’ сад, не оклевај, кажи шта имаш“, обратио се Ђорђу.
Кашљао је дуже него што се ико надао, док су сви нестрпљиво ишчекивали, па је најзад рекао: „Имам, господин председник, кашаљ у десну плећку, баш ми је тако и доктор препоручио како патим од кашаљ у десну плећку.
“ „Ене, па шта ако имаш кашаљ, проћи ће те“, приметио је председник, тек да нешто каже, али је Ђока на ово завртео главом: „Оће да прође, господин председник, Бог да те живи, синови ти
проћи ће те“, приметио је председник, тек да нешто каже, али је Ђока на ово завртео главом: „Оће да прође, господин председник, Бог да те живи, синови ти цареви и генерали били, како да неће, знам да ће да прође.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Једне зимске вечери 1885. године господин Едисон (Тхомас Едисон), Едвард Џонсон (Едвард Н. Јонсон), председник Едисонове компаније за осветљење, господин Бечелор (Батцхелор), управник радова и ја ушли смо у мали ходник преко пута
оцем ове идеје, пошто јој је дао више публицитета и подстицаја од било кога другог, пре него што је то учинио и сам председник.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната српско, нарочито у оном крају у коме се налази Идвор. Председник Вилсон и г.
Неколико месеци касније председник Колумбија универзитета Батлер и ја силазили смо истим лифтом у хотелу Шорехам у Вашинггону.
У то уђе и кардинал Гибонс, а председник ме представи његовој еминенцији. А он, сећајући се нашег ранијег сусрета у Балтимору, рече: ”Познајем ја професора
У јесен, исте те године, на овај Универзитет уписао се и председник Вилсон. ИИИ КРАЈ “ЖУТОКЉУНАЧКОГ“ ШЕГРТОВАЊА Слике из Принстона стално су ми лебделе пред очима, као што се на
Поред Купера, ту су били: Морзе, који је први применио електрични телеграф; Џозеф Хенри, велики физичар, председник Смитсоновог завода и оснивач научних установа у Вашингтону; Мак Кормик, творац жетелице; Хоув, изумитељ шиваће машине;
сате мирно и стрпљиво, по највећој киши, испред зграде ”Њујорк Трифун” чекао извештаје да ли ће следеће четири године председник бити Хејс или Тилден.
Био је неки празник, а новине су објавиле да ће се тог дана у подне пред палатом појавити председник Хејс и министар спољних послова Вилијем Евартс. Тако је и било.
Церемонији предаје универзитетских диплома у Музичкој академији председавао је уважени председник Барнард. Његова густа, снежно бела коса и дуга брада, његова сјајна интелигенција која је зрачила са сваког дела
папире о држављанству, потпуно незаинтересовано, мислећи вероватно само на одређену таксу коју је требало да платим. Председник Барнард, коме је био познат мој високи ранг у класи и многе тешкоће преко којих сам прешао да бих све ово постигао,
Џорџ Рајвс, покојни председник управног одбора Колумбија колеџа дао ми је писмо за В. Д. Нивена, члана Тринити Колеџа. Рајвс је после дипломирања на
Џорџ Рајвс, покојни председник управног одбора Колумбија колеџа дао ми је писмо за В. Д. Нивена, члана Тринити Колеџа. Рајвс је после дипломирања на
Међу покретачима те реформе били су председник Барнард са Колумбија колеџа и Џозеф Хенри, први и веома истакнути секретар Смитсониан института.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Сима! ЧЕДА: Па отац је већ начелник министарства, шта може више? ЖИВКА: А Државни савет, а управник Монопола, а председник Општине? Охо, мој брајко, само кад се хоће, има ваздан. (На вратима.) Рако! Рако! ЧЕДА: Шта ће вам?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
гесло, главно правило за живот, кога се неко држи; девиза; одзив у војника. Гирфилд (1831—1881), председник североамеричких савезних држава.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
подвалу свом председнику министарства, те се криза завршила променом министарства (при чему је Чумић постао мин. председник) и одлагањем скупштине до 14 јануара 1875 год. То време док је скупштина одложена, употребио је Чумић да се »учврсти.
— Затим је председник скупштински Каљевић саставио нову владу. Радови су у скупштини пошли редовно. Бивало је опет тајних седница, где је
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Строго, него шта? И да ми свршиш распис са оним: „За сваку немарност по овој ствари одговараће ми лично председник.” А они тамо знају да тај свршетак у моме распису значи двадесет и пет у затвореном простору и без сведока.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И већ ових дана Позваћемо госте и са других страна. Председник одбора о свему се стара, Јер је он одређен да представља цара: Имаће на грудма орден златног руна, Али му на глави
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
У православном селу Перој у Истри почео је да пише песме. Био је уредник календара Орлић у Цетињској читаоници и председник друштва Славјански дом. У Загребу је објавио Изабране пјесме 1889.
је веома успешну академску и политичку каријеру као потпредседник Народне скупштине, краљевски дипломата у Риму 1882, председник Народне скупштине 1882–1885. и министар просвете 1886–1887. Писао је родољубиву и љубавну поезију и приповетке.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Јести ли ви писац ове песме? — питао је председник, онако исто као и директор. — Јесам! — одговорио сам, пошто је у мени опет сујета победила човека.
— Али, молим вас, то је једна шаљива песма, нема смисла схватити је тако озбиљно. — То је тачно, — вели председник — али, видите, кривични законик и шаљиве ствари схвата озбиљно.
— Али она потпуно одговара условима које тражи кривични закон за оптужбу, — одговара ми председник. — Па онда, видите, господине председниче, ја се у неку руку осећам невин, јер ту ми песму није диктовала никаква
— Да, да, разумем вас ја, — прекида ме председник — али кривични закон, видите, баш тај нагон кажњава. — Чудновато! — изненађујем се ја.
— Чудновато! — изненађујем се ја. Пошто ме је, на тај начин, председник упознао са свима добрим странама кривичнога закона, изјавио ми је да ме тај исти кривични закон кажњава са две године
да је архимандрит; онај што игра интриганте мора бити да је окружни прота; онај што игра комичне улоге мора бити да је председник конзисторије, а онај што игра Краљевића Марка и размахује буздованом мора да је ђакон, јер и наш ђакон тако кади о
Заузме се за тебе и адвокат, и срески начелник, и председник среске партијске организације, па прођеш. Ето, мени је баш сумњиво владање помогло те сам осуђен само годину дана.
Упамти, срешћемо се. Ја, ако не догурам да будем народни посланик оно догураћу сигурно да будем председник управног или надзорног одбора какве банке.
Е, па, брате, што не бива, не бива! – Господо – испрси се председник и погледа преко цвикера по свима – дебата се овако произвољним разговорима може наставити у бесконачност и ми на тај
– Молим, не упадајте у реч! – протестује председник. – Будите парламентарни! – А он нека говори у прози – одговара Бора. – Шта је окупио ту неке жудње, неке снове и неке
– Чујмо даље! – упада председник да би убрзо прешао преко овог непријатног инцидента. – Има реч Стеван Сремац! – А, не! – брани се очајно Сремац.
– Има реч Војислав Илић! – прекида Борино гунђање председник. Војислав се диже, усправи и занесе главу уназад, провуче руку кроз косу, па је затим задену између дугмади
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— 3амислите да је нама Врховна команда ставила у задатак да утврдимо: ко је заузео Кајмакчалан... Рецимо, ја сам председник те комисије. А ви, Мишићу, и остали који слушате, чланови комисије... — Молим! — потврђује Светислав.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ЧИН 32 ЧЕТВРТИ ЧИН 48 КОШТАНА (КОМАД ИЗ ВРАЊСКОГ ЖИВОТА С ПЕСМАМА) ЛИЦА: ХАЏИ ТОМА СТОЈАН, син му АРСА, председник општине МИТКА, брат Арсин МАРКО, воденичар Томин ПОЛИЦАЈА, старешина над пандурима ПАНДУР КМЕТ ЦИГАНСКИ ГРКЉАН,
Чекаш да гледаш како ме носе? КМЕТ (уплашено): Не, Коштана, не чекам! Нећу да гледам. Него, не смем. Газда председник убиће мене ако тебе нема. Па зато сам овде. Морам да те чувам. Не смем да идем... КОШТАНА (бесно): Чуваш ме?
(Кида са себе одело, лице, косу.) КМЕТ (одступа пренеражен): Не, бре, Коштана! Не толико! Ево идем! Али убиће ме председник, ако те нема!... Али опет идем. Само ти немој толико! А и Асан, добар је — богат је.
КОШТАНА (расејано, неугодно): да... нико... СТОЈАН Нико! Ни Господ! Ни отац, ни Митка, ни председник, а камо ли полицаја и пандури... Ко те погледа, само те види, реч ти каже — тога је мајка у црни повој повијала!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И сам стари пензионисани председник суда, кога су млађи чиновници међу собом звали „мачор“, и он би се сваки пут окренуо за Зоном, а кад би му пребацили и
затворен, иако је већ мало подоцне, јер је већ давно прошла многа сила и господство; прошао и окружни начелник, и председник суда, и директор гимназије, и управник препарандије, а сва та господа — као што је сваком познато — не морају, па се и