Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Вели јад је њега стискô, Замути се њему око, Главу носи од сад ниско Рањен' отац предубоко. Тешку ову бољетицу Није јадан преболео, У ледну је њу гробницу Са собоме он однео. (1844, 12. дек.
око, И види да и мени суза тече; Ка небу после гледаше високо, Ниједно од нас речи не рече, Јер ганути смо били предубоко. Већ песму нему допевасмо крају, И збогом остај, збогом лисни гају. 22.
Мога јада смрти глāдна!“ Грдни јад је њега стискô, Замути се њему око, Главу носи одсад ниско Рањен отац предубоко. Ране ове бољетицу Није јадан преболео, У ледену је гробницу Са собоме он понео.