Ћипико, Иво - Пауци
Чељад журно јури кући, гонећи пред собрм предљиве мазге. Из даљега негдје дозивљу се људи... Иво пожури до кућице гдје је знао да се тежаци заклањају од ружна времена.
И данас тако, ходајући по пољу, прислушкује тајинствене гласове и ужива у снатрењу. Посматра веселе гоњаче и предљиве мазге, уставља се код малих, заобљених стогова грожђа, веселећи се журби раденика.
Међу њима раздрагао се Цирило и свакога часа хоће да пукне од смијеха. Предљиве мазге узврпољише се у вреви толикога свијета. А онда настаде час опћега опроштаја и грљења...