Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Иако нису могли разговарати, ишли су тако поред батерије, саплитали се о камење на путу, или се држали за ограду предњака, гледајући нетремице сина или брата. — Живље, живље!... У запрежнице! — чуо се глас потпоручника Александра.
Већ је шест часова. Војници седају... Око седам часова сунце поче да пали, те смо се склањали иза предњака, а мало доцније одосмо под нека дрвета.
Александар ме сачека да разговарамо. Дође и Милутин уча, вођа попуњавајућег дела. Уђосмо између топа и предњака каре, опустисмо дизгине и запалисмо цигарете. Запитах Александра за Јелу и да ли је и она међу овим народом.
На предњаку каре угледасмо закланог вепра, крв му шикља из ране, па отиче низ платформу предњака. - Оца вам вашег — викну из баса потпоручник Александар — каква ваша свиња... Марш у батерију!
Пешаци дирају увек артиљерце, како у лежиштима предњака носе флаше са вином. — Друже, опасно је ван се нагнути! — вели му кроза смех Александар.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Господин капетан Лазар? — Ја сам. Ко пита? Рекао сам своје име и сјахао. Он сиђе са предњака топа и кресну електричном лампом на мене. Затворио сам очи. Он угаси лампу и стави ми руке на рамена. — Јеси ли жив?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Спасавајте се! — викнем, па потрчимо сви низбрдо. Наиђосмо и на побијену запрегу предњака. Возари су лежали мртви између коња. Један предњак био је претурен. За нама припуцаше.
шибљак, онда преко јендека и готово се сударисмо са запрегом треће батерије, која је уз заглушну лупу копита и звекет предњака јурила ка првој батерији. Придружисмо им се и тако налетесмо на топове.