Употреба речи преживели у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

А овде у рову, у подруму битке, рђају шлемови на киши и хоризонт се љуља. Кад би макар преживели могли после битке скувати у шлему шачицу пасуља, јадикује војник, пушка му виси о грани, шлем се пресијава у

Црњански, Милош - Сеобе 2

Агагијанијан је скоро свако вече долазио и ништа ново није Павлу доносио. Као и сви људи који су преживели ратове, Исакович је био постао нестрпљив, кад год је чекао на нешто, а сад се био као разболео.

Ја сам, за вас, Карпати!“ Шта све нису, они, Исаковичи, преживели, и чули, на тим својим селидбама из Сервије. При тим збеговима до Тисе и Темишвара.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

спуштање детета на земљу, чување постељице или пупка итд.). Према томе, у овој области магијска логика као преживели остатак прошлости, неделотворна и лишена свог ширег културног контекста, уступа место очигледно ефикаснијим и

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

“ Оћу да кажем: да су нешто на Дивљем западу, не би преживели ни три дана, толико споро потежу пиштољ, то јест буђелар! Богами.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

“ СМРТ, ЖИВОТ... ИДУ НАИЗМЕНИЧНО Говорило се, више узгред, да у народу влада пегави тифус. За људе који су преживели толико смртних опасности свака болест је изгледала безначајна.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Почех да тражим какво дело које би ме могло разонодити и ослободити ме потиштености у коју ме бацише преживели догађаји. Мој поглед се заустави на Виландовој „Историји абдерићана“.

Вам захваљујем, госпођо грофице, што сте ми са толико поверења и као свом старом пријатељу испричали све што сте преживели од дана када Вас упознах па све до данас“.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Мук. Чује се само пуцкетање луча. „Многи од њих би можда преживели да је било неког вештог видара да исцели њихове тешке ране.

почео тражити по манастирским оставама ствари које би им, према ономе што сам тада мислио, могле користити да би лакше преживели. Најпре сам се постарао о храни.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Сјахао сам с коња и притрчао своме старом командиру. Дуго смо се држали за руке, без иједне речи. Предосећам да су преживели неку тешку трагедију и страх ме да запитам. Војници се поздрављају са мном срдачно.

Опет хучи. Опет стежемо вилице и песнице... Гррр-у... Гррр-у! Просипа немилосрдно бомбе... Зар оволике муке преживели!... Господе! Грр-у! Одлете ка вароши... Ваљда неће више. Враћа се. Оде мало десно... Изгуби се у магли. Свима лакну.

И радовали се и стрепели. Али се тешили да им се ништа горе не може десити но што су већ преживели. Прилазиле су огромне скеле, везане за моторне чамце. Морнари искочише на обалу.

А нама, који смо преживели, на срећу, или можда несрећу, помисао на прошле дане спасава душу... Прощайте ж, друзья, вы честно прошли свой

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности