Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Поклоне се и оду. Кад дођу у механу, јаве то господару Софри. — Софро, добро је, продали смо вино; прежимо коње, одма’ га морамо однети. Господару Софри светле се очи од радости, смеши се. — Ово је први дан срећан.