Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
шуман и мрк у ноћима јужине, сањиво зањихан у сунчана поднева, грмови калине у лијехама између два павиљона, неколике презаве крошњице младих бреза које тек искоса видим из мог кревета, постали су моји стари знанци, моје једино друштво.