Употреба речи презименом у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

прегорела, витка, лепојка, која је личила на лепу Циганку, а која је Павлу рекла да је родом из Мохола, и, презименом, Бирчански. Вишњевски је о њој причао да је удовица младог лајтнанта, а да је тај лајтнант умро, на путу у Росију.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

« Ради те особине своје и добио је Јован Максић надимак са којим је познатији него са презименом својим. Звали су га Ватра, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио. »Хе-хе!« трља Јова задовољно руке.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

петнаестогодишњег Ђурајицу и тринаестогодишњег Милорада, али их он пред странкама не зове по имену, него увијек презименом, да буде службеније. — Еј, домаћине, је л тамо Балаћ?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ко је шта је? А оно тв-кењатор, већ на радном месту, већ за својим столом — испред њега артије, таблица са именом и презименом и микрофоном, а манжетне од кошуљијановића вире му пола метра из рукава, све се шљаште.

Тај чова живи, заиста, у складу са својим презименом — хоћу да кажем, остварио је највећу могућу хармонију! Светац! Презива се Коњовић — казао је — а син је коњичког

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Дете које „грче“) 4 — Зец је, а на двије ноге? (Човек с презименом Зец) 5 — Иде поп, за попом пас. Шта је поп псу? (Длака) 6 — Иде сељанка и носи котарицу, у којој је деветнаест јаја;

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никог не зове правијем презименом ни правијем именом, него свако чељаде има надимак.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Дом свог деде заменио је за дом свог поочима, као што је презиме свог оца, Добриловић, заменио презименом свог поочима, Чупић. Име његово, Стојан, обавезивало је на опстанак.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

а упућен муштеријама места и околине чије је неподељено поверење тражио да ужива, потписа он својеручно, пуним именом, презименом и занимањем, по коме је све до краја живота и остао познат: Илија Ст. Васић, гросиста из Липолиста.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

На концу, свеједно!...“ А онда — на осмој страници неких новина два ретка петита с једним именом и презименом, и с информацијом да је тај умро. И то је све. XЛВИИ Генерал има рак! Само су га отворили и затворили.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности