Црњански, Милош - Сеобе 2
Само, у томе није било, нимало, презира, а још мање верске мржње. Павлова жена прешла је у веру мужевљеву, а Петар није ни тражио то од жене.
Него само неке врсте презира, са женине стране, и неке врсте мржње, са мужевљеве. Преседе му путовање са њима од првога дана.
А његов братенац Ђурђе давао би тада, каткад, од себе, и друге звуке, као знак смеха, и презира, према лажљивцима. Волков је тешио Павла да је свака победа, обично, дело онога чије се име не зна.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
стоји док су охолих маћехиних кћери пуне твоје дворане и перивоји; за лепоту која под коритом спава у ланцима нехаја и презира, за њене у врту заметнуте стопе, за пасторку коју не изводе пред краљевског просца да је бира.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
су се, високо испеле Једне лакиране дамске ципеле, И погледале, са висине Све те жалосне земне истине Пуне презира, убеђене сто посто Да је све што је испод њих — просто И недостојно нежне божице Која их је обула на ножице!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Види: Аћим о браду веша десну руку. Хтеде да му каже: „Реци сину: време ти је да идеш кући.“ Љут због Аћимовог презира према свима који хоће да живе и оду одавде, Андра правда у себи оне које је до данас сматрао издајницима.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
” И у оном таквих лежат ће толико сабијеног презира као да је изговорио најпогрднију ријеч. Нека му буде! Нека шути ако воли! Тако ме бар неће сметати у писању.
Ћипико, Иво - Пауци
Чувство љубави будило се и избијало из цијелога му бића. Он зажели миловања и утјехе и болно се сјети очеве срџбе и презира. Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Он осећа неки потмули бол, а не зна откуда долази. Да ли је то због потајног Јелениног презира, због њене сталне и тихе патње, или због времена које тихо пролази примичући га старости без деце која би га продужила.
За затуцану руљу његових следбеника био је то јасан доказ вођине смелости и презира према нама. Шеткао се онде, са рукама на задњици, гледао искоса Кулу, ћутао и пљуцкао.
снаге, но бадава, издаје га по који покрет у коме се мешају знаци немоћи са знацима господствене отмености и надмоћног презира. Видим како старац избегава да гледа у Дадару и како ситни, једва приметни грчеви круже око његових бледих усана.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Ваше је да ме јурите, моје је да бежим! — каже, пун презира за подмитљиве судије и стражаре. Чему се судије љуте? Нека суде! Што тежа пресуда, то већа његова слава!