Црњански, Милош - Сеобе 2
таквог оца, дотле, никад, није био срео, у њиховом национу, Исакович се Божича, све више, гадио, и све га је више презирао. А то се сад лако могло запазити. Из очију му је вирило.
Треба бити захвалан аустријском трону! То, да му Божич, Божич, кога је презирао, говори о трону аустријском, и просвећености, и срећи у Аустрији, тако преподобно, задржа Исаковича, баш у тренутку
Док њега није имала, била је сама на свету. Иако је презирао ту жену, Исакович је уживао у њеној веселости. Она је тумачила Вишњевског једноставно.
Она га је била натерала чак и да играју. Павле је ту жену, крај све њене веселости и љупкости, презирао, и, да је могао, био би је, из куће, просто, као кучку, истерао.
Трифун је био попустљивији, Павле дрзак и увредљив. Сажаљевао је Трифуна, али га је и презирао. Било му је жао Трифуна, само кад би га видео, како по Подољу задржава понеко дете, па га милује и мази.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Навикнувши се на војни посао, испекавши свој занат, он га је и презирао, а још више те људе што су му на дому личили на Цигане, као и њихова насеља на черге.
је зато да Французе остави некако Енглезима, па нек се туку, а Баварце са њиним контра‑царем, Саксонце, и све остале, презирао је дубоко, још од прошлих ратова.
вољи, и да зађе, за својим уживањима, у све његове кутке, варао је људе, мучио их и, церекајући се, до дна душе их презирао. У том животу међутим трчкао је и он као будала, мољакајући у несрећи и презрен од других.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Проседа коса пада му валовито на рамена. Мада је сам стварао, презирао је моду и да се лепо облачи. Тако је успео да личи на остарелог хипика — неку врсту модног пророка.
—Свеједно ми је... — казала је Азра. — Не излазим често увече. Презирао је велико светско братство интелектуалаца-гастронома, који су се попут риба пирана обрушавали на свако место за које
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Чудо једно колико је презирао свет око себе! Питам се само шта ће да се догоди ако се Мишелино пређе и не постане геније, па буде морао да враћа сву
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Николаје презирао цмољу а мрзео бестидницу. Па се облаци размакоше и он, сунце, зари бело рало у равницу жениног трбуха улеглог у шуме.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
своме увек пресудноме роду оружја, док се о коњици никад није добро изражавао, па се може рећи да је ову донекле и презирао, те је далеко био и од саме помисли да јој ма какве почасти и овом приликом указује.
био, пузао уз телеграфске и друге сличне бандере — љутио се неисказано због свега тога, и толико да је до краја живота презирао оног новинара, за кога је увек, и кад би се његово име пред њим споменуло, говорио да је то човек такве врсте који се
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
За Србе је имао само презрење. Нечувено и невиђено, грубо и погано. Презирао је попа н учитеља, гадљиво окретао главу од цркве.
Али ни за кога није имао ни лепу ни лошу реч. Ћутао је и, на изглед, презирао. Презирао их, како се чнвчијама чинило, баш зато што су чивчије, што су раја, што су у једној слабој вери.
Али ни за кога није имао ни лепу ни лошу реч. Ћутао је и, на изглед, презирао. Презирао их, како се чнвчијама чинило, баш зато што су чивчије, што су раја, што су у једној слабој вери.