Дучић, Јован - ПЕСМЕ
силу и да га казним, проливши његову крв, и запаливши његову жетву, и отевши његове жене, осећам на себи поглед гордог презирања само тог једног човека. Отруј га, даћу ти један град и најлепши камен из мог жезла.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Павле Кенђелац је са пуно презирања говорио о том »славено-сербо-немецко-мађаро-турско-циганском« језику. Милован Видаковић се бунио против писања »онако
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— И у том „за тебе“, „пезевенк“, толико је било страшног презирања и одгуривања ногом од себе нечег гадног, нечистог, да Томча под тим као поклекну, сруши се, али се зато чу његов
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
питањем, које ме доведе у још мучније стање због тога што је у себи садржавало и онога сажаљења, одговорих са немало презирања: — О не, Ви се варате да ми је жао!