Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад смело презирућ' Душмана чекат' чете грабљиве.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ не у Италију... господару, не! И проклет богдô, проклет сваки тај! Ко би онамо ишô — презирућ Рођеног брата сузу, уздисај; Да на олтару лажи млетачке Слободе српске оклоп разбије...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Небо му с’ чини да пасти мора, А пуста земља сам један бол. Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у сунчан зрак... Стреловит после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак. У Сумраковцу 1858.
слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, — Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад смело, презирућ, Душмана чекат чете грабљиве. И само дотле, до тог камена, До тог бедема — Ногом ћеш ступит, можда, поганом.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Небо му с' чини да пасти мора, А пуста земља сам један бол… Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у сунчев зрак… Стреловит, после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак… У Сумраковцу, 1858.