Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Биље красно, рајско, Кад пролеће дија И цвеће избија. О веј, ветре сладак! И, вејући, натраг Одлети презнатно У Стиг, поље златно: Нек' барјак твој само Трепери онамо.