Црњански, Милош - Сеобе 1
Био је мутан и врео дан и он се сав презноји док стиже. Већ издалека примети, дуж неког устајаног потока, бостане и високу кудељу, па куће, краве и њиву, у којој
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А ја, видиш, и без твоје помоћи погибох. Јоваш тихо штуцну, нагло се презноји и спусти поглед на братове босе ноге. — Ето ти, узми моје ципеле, мени ионако неће више требати.