Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Није ли живот окренуо натрашке, своме исходишту? Свака су чуда данас могућа, особито у овај шумни дан презреле јесени, кад чавка гласно чвакће о смрти и растанку, а отежао кош, пун кукуруза, смирено најављује да се ваља зеричак
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Како? Треба цело вече да слушам како је „она несташна, али страшно интелигентна“! Нервирају ме те оцвале и презреле особе, тамо у вашим клупама: ништа нису учинили у животу, па су све карте положили на своје наследнике.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сви су путеви моји и сви су исти. И сваким могу да пођем. Падаће презреле јабуке. Убраћу неколико за вечеру. Ићи ћу јарком, иако је тама, да ме не препознају сељаци у опустелим сокацима,
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Врелини овој бризгај о бризгај, врела. То иза сна, знам, златан прах остане по њој. И у пољупцу презреле брескве сласт. Зри љубав. Подне. ГРОЗД И златан облак, драгано, натопи земљу пијанством.
Мирис да пјани, сагорева плам, Пупи ми пупила мала. У целову ти презреле брескве сласт, Златан прах за сном да остане, Пупи ми пупила мала. Варка не варка, ја љубим! Ја љубим!