Јакшић, Ђура - ПРОЗА
После ме погледа, жалостиво смешећи се: — О, пријатељу, ала си ти добар човек! Ти ме слушаш, осећаш бољу презреног сирочета, ти тужиш за човеком кога никад видео ниси, хвала ти!