Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
фантазија, та жеља да буде што оригиналнији и да говори како нико не говори, да што више запрепасти обичне људе у презреном табору филистара, тај коров пусте реторике и махните екстраваганције угушио је неколико цветића поезије који су били
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
О, осветничка, једина неизвитоперива демократијо смрти! Какве ли крваво зарађене утјехе презреном малом пјешаку! Генерал умире. Настојим да га жалим. Трудим се да саосјећам с њим.