Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Приђем јој руци, она се осмехну. Осмех јој беше чудан, подмукао, могао би у њему прочитати оно презрење: „Гле, и ова долази да проси!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али промислите. Можда су ови моји разлози ништавни, и ја сам натура за презрење, незаслужна онога плама којим сте ме ви обасјали. Можете ли ми опростити?” Она не оте руке. . . . . . . . . . . . . .
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ништа жељно не очекујемо, ми ништа не оплакујемо. Нама је добро. Проклета победа и одушевљење. Да живи мржња смрт презрење. ЈАДРАНУ Заборавио си бијесне и грозне гусаре? И галије од Неретве, црне и крваве? И песме и мачеве наше дуге и тмуре?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
За Србе је имао само презрење. Нечувено и невиђено, грубо и погано. Презирао је попа н учитеља, гадљиво окретао главу од цркве.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Као најстрашније сручена срамота, Заосталу част да ланцима обмота И из душе твоје крикне полугласно, Очајно презрење свог властитог пада, Кад прљава душа ничем се не нада, И бол на њу пада као киша позна.