Употреба речи презрењем у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

јануара 1943) САТИРА Знамо вас добро, профитери, И вас по врху и вас доле — Увек неверне свакој вери, Увек с презрењем за све боле. Знамо вас добро профитере.

Африка

Овај јој, ко зна шта каже, на шта га она поносито и са презрењем погледа преко рамена. Питам шта јој је рекао. „Да прави много ши–ши!“ одговара сам младић збацујући капуљачу са главе.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: И много штошта више. МАРИЋ (погледа Новаковића право у очи, па кад овај обори поглед, он му са дубоким презрењем окрене леђа обраћајући се Спасоју): Разуме се да из реда тих беспрекорних сведока неће изостати ни ваш поштовани

СПАСОЈЕ (Марићу): Потребне инструкције добили сте, морали би пожурити да не би пропустили воз. МАРИЋ (с презрењем): Пожурићу, не брините, нећу пропустити воз. (Загледа их још једном све редом.) Да, пожурићу, идем, ја идем! (Оде.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Момак ме погледа намрштен, гордо, с неким презрењем, па ће рећи: — Чекај! Видиш колико ту луди чека?! — Ја сам странац, путник, и не могу одлагати — рекох учтиво и

Онај се осети дубоко увређен од тог мог глупог питања, погледа ме љутито и с презрењем, па се окрете леђима мени и пође за масом. Запитам другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори.

Запитам другог, трећег, и сваки ме с презрењем погледа и не одговори. Најзад се намерих на једног с којим сам се познао приликом покретања једног патриотског листа,

Најоштрије осуђујемо дивље поступке Анута узвикујући: Доле с њима! з. С гнушањем и презрењем констатујемо да су Анути некултуран народ, недостојан и пажње својих просвећених суседа.

Кога год бих упитао, добијем тако исто мишљење о таквим лудима, па чак их свет гледа са сажаљењем, али и презрењем. Како је нова влада имала неке своје хитне послове, а потребно јој је било да јој народ преко посланика изјави

пропипа листове као да гледа квалитет хартије, одгурне књигу од себе као какву најодвратнију ствар на свету, окрене с презрењем главу на другу страну и изговори јетко: — Песме?!... Којешта!... — Ко зна? Можда има лепих ствари?!

Љути се на све што само личи на ма иакав било посао и рад. Прође поред бакалнице. Застане, климне главом с презрењем, па јетко изговори: „Бакалин!... Трице! То ми је бакалин, као да га не знам!

Изеде ме свака мука!” Прође, рецимо, поред гвожђара, и застане. Гледа са истим презрењем, и дода јетко, пакосно: „И он гвожђар! Обесио три-четири ланчића о зид, па се начинио трговац... Којешта!...

„Баш ми крв у жилама племенита, и ништа друго!” — помислих у том тренутку, и с презрењем погледам на једног простака што баш у тај мах прође и у непажњи нагази оно дугме. „Простак!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Како да она буде моја жена?“ мислио је у себи. „Ко сам ја, шта сам ја? Туђинац, лацманин, а та сама ријеч, са свим презрењем што она собом носи у овоме народу, бјеше му за вазда пришивена иако му је гласно нико није придјевао.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

се врло непријатно, па се не усудих ни да погледам около себе, уверен да ме због ове непристојности посматрају с презрењем, утолико већим што се онако наочи чиним човеком сасвим младим.

Гледа их тако Илија Васић, а ништа не говори, него их само мери са неисказаним презрењем, а увек онако кочоперан и, као што је речено, сав је он у тој кочоперности, и меша неку гужву у џепу од чакшира, а

Петровић, Растко - АФРИКА

Овај јој, ко зна шта каже, на шта га она поносито и са презрењем погледа преко рамена. Питам шта јој је рекао. „Да прави много ши–ши!“ одговара сам младић збацујући капуљачу са главе.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Али, вај, ја данас спазих бинске даске И тамо где мишљах искрени су збори, Где истине зубља непрестано гори, И с презрењем где се прате светске ласке. Данас паде идол и сав сјај се отре, У костур се труо претвори сав блесак.

Место усред врта нађох се пред гробом, Одакле с презрењем на ме змије мотре. О, разумем пада страховити тресак: Ја сам био глумац и пред самим собом.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

У Мимићу се сад сасвим једнострано разболело оно емотивно: испунио се неким опаким презрењем за све, а у кући је постао нем и глув тиранин, али тиранин. Месец дана је потрајало у кући страшно стање.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ама, ми ћемо платити. — Па ми смо иста вјера, не било те!... Шкиптару да платиш! — говорио је с презрењем. Онда се обрати Аранутину. Слушао је Арнаутин и климао главом узвикујући: „По... по“.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности