Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Газде, попови и друге ћифте разиђоше се, бледи и упрепаштени, а презривим осмехом гледала је за њима гомилица голих синова коју ни елементи не заплашише.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ђак језуита, са врло презривим мишљењем о шизматичком свештенству, које је имао у војсци, барон Беренклау прочитао је сав тај извештај олако.
Милићевић, Вук - Беспуће
И он је застао, остао тако стојећи, не идући ни напријед ни натраг, с презривим осмјехом према себи, са рукама на леђима, осјећајући горко сву биједу и глупост свога положаја.
каљаве друмове; било је у томе свему много једне биједне немоћи, нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрзлог јутра и дана који је куњао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Непријатеља се више нису плашили и са презривим осмехом говорили су о минулим догађајима... А они који су чували границу, престали су и да пуцају на царске војнике.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бленули од чуда, као да је конте са својим табаром и власуљом полетио у облаке. Он изврнуо оба длана, па их омјера презривим погледом. „Но, шта је сад? Каква је то комедија опет?“ викну војник.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Не прође много а он се тек окрене, зажмири на једно око и презривим погледом одмери побожне присутнике оба пола. И док једном ногом цупка по асури, што је прострта по поду, дотле му
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не видим да су их поколебали губици које су досад имали. Дадара ме обично одмери хладним презривим погледом и одврати нешто грубо.
Важан је, уображен, са уображеним презривим смешком који му лебди око нежне њушкице. Одмах ће ми тутнути под нос краљеву повељу где тачно стоји да тај и тај