Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Чича Марко је разумевао нешто немачки, па му одговори: „Господине, Обрад не пије!...“ Доктор га љутито прекиде: „Штиле!... Сви Раци буђет пијанице!...
да га споменемо у светој цркви?... да му држимо 'денија?...“ „Оче, нисам за то дошао“. „Да зашто, џанум?“ прекиде га архимандрит. „Да се не мислиш женити?...
Он је карактер!... Он је!... — Па да није и ова депеша од њега?... — прекиде ми реч г. пензионар и већ хтеде зграбити наш швајцарски сир, али мој другар беше хитрији, укол’ко беше и гладнији, те
Да, да, тако је то! Малопре прође овуда мој ђак Милисав, покојног Богдана син... добро дете!... — Јогуница, — прекиде га Никола, — угурсуз!... Та, ево, ако се ја о њему не старам, онда, вере ми, није му се ни отац старао!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Разговор се одмах прекиде. Учитељ приђе к њима да се упита. Механџија притрча услужно те смахну рукавом прашину с једног стола украју, наређа
— Ми смо људи прости... Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!... — Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...
— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде: — А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а? — Хвала богу и власти, господине!
— рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде! Сутра вала поранити... — Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући? Ти мислиш оно је моја?... Хеј, мој куме! Узловић — Узловић!
— Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме? — Ништа, неки шећер. — Каки шећер? Дај да видим!...
; с њим је поп Рашко, Видак, писар општине н-ске, и још њих пет-шест. Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш. Пада пара као киша.
«. — Ама, нисмо тако рекли, ћато! — прекиде му Среја читање. — Тако ја не могу. — Па нећеш ти то њему давати, него само да чува; ово је само ворме ради, тек
Али кад и ви велите, онда је боље да ја ту посредујем, као познаник. — Јес' јес'... — прекиде га Пупавац, — Право велите — боље ви тамо, као што сте већ познати... А колико рекосте, јуче, има мираза?
Пупавац само ужагри очима кад адвокат помену толики мираз. И на том се разговор прекиде. Није, вала, прошао ни добар сахат, а већ је адвокат седео у кући Николиној и увелико се разговарао о балу, о
— То није због плаћања, пего како се то трефило увек двадесет пет!? — поче Мојсило, док га изнебуха прекиде један глас иза стола једног према њему: — Ама јуче био прстен и испит Савци! Мојсило се трже као да га нешто секну.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових... Учини му се да се свет сруши. А то беше совуљага на храсту више њега!...
— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... — А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. — Не, соколе! Не смемо тамо. Па и шта би?... Дева је зверка. Он никад не истрчава.
— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. — Али ја не знам... — Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?... Јок!... Него... невоља га свему научила. — Тако је!
Хајдемо онда кући. — Јест, хајдемо кући!... Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја му прискочим у помоћ: — Каже ми мама.. Али ме он одмах прекиде: — Та ти си, Јанко! Гле! А како да те познам? Била је сека-Сока, и надао сам ти се. Али... пиха, кад је то себе било!
Једанпут дође он, тако, доцне кући... Ништа!... Сутрадан — ништа.. Кад, мој брате, опази мајка да он нема сахата! Прекиде се жена, пита га: — А где ти је, Митре, сахат? Он се намргодио.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ај’те, децо, доста је било ћеретања, оставите што и за сутра, — рече и прекиде разговор девојкама, а ове баш шапутале о Шаци хирургу како обешењачки погледа и чешља косу, »а сокак све мирише од
Тако је мислила у себи гђа Сида, па прекиде сама паузу. — А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи. Мислили смо да већ нећете ни доћи.
« А зар би и ми седели овде да не морамо. — О, милостива — прекиде је гост — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите. О, и у селу се дâ сасвим лепо живети, верујте!
Признајте, зар није к’о што кажем? — Пак-пак? — умеша се пáтак у разговор и прекиде малу паузу која постаде после госпоја-Сидиног питања. Погледа га гост онако са оном кецељом, па се насмеши.
И кријући твоје лице Мени скоро... — Та који ти је ђаво! — прекиде га гђа Сида љутито. — Ју, извин’те, господине! Јуцо, душо, иди у кујну па спреми црну кафу. Знам да варошани радо пију.
ви нешто наместо гђе Сиде: како је изгледала и шта је помислила гђа Сида кад је таман почела, а гђа Перса је из кујне прекиде!
Не, не, чита она; варате се, слатка, кад мислите да само ваша Меланија чита! — прекиде је јетко гђа Сида видећи куд циља гђа Перса. — Те још како чита она, па све наглас!
— О, пардон — прекиде Пера и скочи са столице. — Та ово се већ сви разишли! Извин’те што сам се толико задржао. Први пут, па толико да траје
— Сећаће ме на вас... — Збиља, господин’ Петровић’ — прекиде га Меланија знате ли »говор цвећа«? — Говор цвећа? Не знам, госпођице. — Штета!
па ни моја најбоља другарица Јула. — Ах, кáква — рече и ману сетно руком, а гледа у њу. — Немојте, немојте — прекиде га Меланија — знам ја мушки неверни род. — Ал уверавам вас... — Вероваћу, али дајте ми прилике, доказа и времена.
— Та шта говорите! Тридесет и... — Та ман’те циц дођавола — прекиде је нестрпљива гђа натарошевица — него молим вас даље, само даље... — А, да, пàрдôн, пàрдôн!...
Не ваља, не ваља ништа ова нова наука. Куд ће нас то одвести, — сам бог ће знати! — Деде, спаси бог! — прекиде га поп Спира. — На спасеније! — одговори му домаћин, и куца се и с њим а и с поп-Ћиром, и то још двапут.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И тако запрепашћен и смртно блед дрхтао је и слушао неко време. Онда причека мало и прекиде везу па несигурним, ту ђим гласом позва Јуришића и саопшти му да ће сместа ићи за батеријског осматрача на цркву села
Црњански, Милош - Сеобе 2
љут што фелдмаршал‑лајтнант говори тако, да га и гроф Палавичини слуша, који, после, по Бечу, може да прича, прекиде, љутито, старца: „То је зато што тај народ ништа не разуме, сем батина и вешала.
Међутим, секретар га прекиде. То је интјересно, каже, али то су већ чули! Господин Николај Черњев, премијер‑секретар, не може више ока да, због
Међутим, Волков га опет прекиде. Вели, он је из Беча отпремио у Росију, у последње време, неколико официра, који су дошли у Беч из Темишвара.
Што не чекају помоћ од Руса? На то понова наста граја. Бајевич га прекиде и дрекну: откуда? Пале их, палеж не чека, а не надају се више, ни Аустријанцима, ни Венецијанцима, ником из
Павле онда прекиде брбљање Ђурђево, па му подвикну, зашто врдају, а не казују ништа о Трифуну? Ђурђе онда промрмља да је Трифун као
Његов се смех прекиде кад чу глас Костјуринов. Дрекнуо је громогласно: „Слушају!“ Костјурин му рече да напуни пиштољ и гађа прву фигуру,
Сва његова радост оде, као да је, неко, Сунце у Кијеву угасио – сва његова веселост се прекиде, као да му је неко, грло, при смеху, пресекао. Преклињао је да ништа Варвари не кажу.
Тупо, неким гласом, као из гроба, прекиде Павлово причање, и запита капетана: Да ли је у аустријској војсци учио о преварама, које се врше, и маскирању, помоћу
Црњански, Милош - Сеобе 1
” Исакович га прекиде љутито, продеравши се: „Сладост богатства ум ваш, Антоновичу, возводи суети суетства. Проиду, изчезну всја земнаја
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Најзад, његова размишљања прекиде рески писак професорове звиждаљке. Дечаци се нагло исправише и заузеше став мирно. Кроз широка врата гимнастичке сале
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ивановић викну иза браника: — Црногорци! За... — Какви Црногорци! — прекиде га оздо крупан глас. — Какви вам се Црногорци привиђају?
пардон! то јест: ствар је сасвим проста и природна... Кнајст плану и прекиде га: — С врагом ви и којекакве ваше сметено цифрање! Што не кажете просто: шта траже Црногорци?
— Ја, ви’ш, ја бих да причекамо, неће ли се Тудешак извинити, јер... — То сам знао! — прекиде га Ивановић, смијући се презриво, и отиде кући. Остали бјеху задовољни предомишљајем контовим.
Перо, пристав, Анђе, Горде и оне три претржнице тврђаху да су га виђали, али се не могаху сложити какав је на очи! Прекиде их кнез, викнув: — Ха, ђаво ве позобао и са вашијем принципом, е не видите е мрче и снијег замете!
Моје очи Извађене, Моје добро Изгубљено, Моје сунце Огријано, Које ми је потамњело!... — Доста, Милице! — прекиде је отац, више молећиво него оштро. А тада удовица настави: Куку, бане, мој ђевере, Братска дико!
Ја сам, млади господине, вршњак с оцем владичиним. Син га прекиде: — Владици је сад шездесет и пет година, почем је вршњак са Стевом Бајовијем.
Колико ти је сад година? — Двадесет трећа. Опет наста дуго тајац, који прекиде Стево Бајов: — А да су те по несрећи јутрос ухватили, би ли те убили?
— Добро, добро — прекиде га ђакон. — Ради како знаш! Капетанова је вазда најстарија на броду! Хај’те дјецо!... Кувар Лазо бјеше ђакону земљак
Под пањегама бјеху два велика гвоздена ковчега, по свој прилици празна, откад Русија прекиде годишњу помоћ! У средини бјеше сто застрт зеленом свитом и око њега три столице.
У томе послу прекиде га клепање на часове и он потече, али га старац владика пресрете и рече смијући се: — Не тражи се то од тебе, Јанко!
Јанко га опет прекиде: — Колико ђе бити сватова Анђи? — Углављено је шездесет. — Шта кажеш!? — рече Јанко изненађен. — То је премного!
Милићевић, Вук - Беспуће
кад се наједном њихове очи сретоше, њему се језик заплете, причање поста сметено и збуњено и нагло се заврши, готово прекиде. Он ућута и гледаше преда се. Видјело се да му је било неугодно што је то све причао брату.
- И зар само то сачињава твој живот? упита. Милан га прекиде, бојећи се да он не настави своја питања. — Немој, рече и пружи руку, као да моли или као да се брани.
Потапка Гавру Ђаковића неколико пута по рамену, назва га пријатељем, али му не врати добивени новац. Тако се прекиде играње, и Гавре Ђаковић није хтио више никада од тога доба да попусти толиким молбама Панековим да отпочну поново.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— ’Ајде, не причај ту, — прекиде га домаћица — него седи већ једном! — Слушала сам већ сто пута те твоје историје. — Море, не знаш ти ни стôту чест,
И Јова удари у тугованку како нема пријатеља на овом свету. — Ништа од мене, прико — отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје. Сад ја видим. Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружески проживиш.
Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он. Али он је нешто подуго тако ћутао. — Шта је, прико — прекиде Јова паузу. — Шта си се замислио? Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић? А? Шта мислиш? — Па... мислим тако...
У тим годинама је, видиш, мој отац умро од »шлога«! Настаде подужа пауза. — Па како се осећате? — прекиде је газда Радисав.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Јоште једном окрете се часом: „Све је прошло, прошло за свакаде!“ Тако рече, те прекиде гласом, Лице покри, отле је нестаде.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Она нена, печално загледана у партизанску хаубицу, потегну Марка за рукав и прекиде га у разговору. — Војниче, хоћете ли из овог пуцати на мога Деду? — Другарице, то је војна тајна.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Чека те тамо... — Не, Пасо! Жив ми Господ, не! Такав ми посао! — Прекиде је он тако искрено да се Паса трже и као покаја што га је толико дирнула. Али она опет окрете на шалу: — Јест.
— Хоћеш јабуке, крушке? Хоћеш пите мало? Сад је баш Марика умесила. Хоћеш мајка да ти грожђе... — Ништа нећу! — прекиде је он мало осорније, само да га не би и даље нудила, набрајала. Али она продужи. Ређала му је све што год је знала.
— прекиде одједном и трже се кад виде како она хтеде да падне, па се, сва пребледела, леђима задржа за зид. — Ништа није.
Он се подиже, окрете и поче да гледа у Аритона мило, благодарно: — Тоне мој ... — поче да му тепа. — Пиј, де! — прекиде га Аритон, смућен од тог његова миловања. — Пиј! — нудио га је мрачно и сурово. Мита поче, али мало. Само гутљај.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Бар кљусади има доста. — Али нема оваквих! — прекиде му ријеч онај. — Пази само! — рече, па стаде мамузати магарца, и колико га пута удари толико се коњаника оклопника
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пијуком хтједох, ал нисам глуп, много је туп.“ „И ја сам лани устао рано да кућу чистим, па прст уганȏ!“ прекиде Ловац настали мук и скиде лук.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Зашто не. Ја верујем. Верујем у Бога и у чуда које врше светитељи кад је Бог с њима. — Али, ујна, — прекиде младић (значи тај је вереник!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ти би боље урадила да га спремаш за пут — прекиде је мој отац. Моја млађа сестра као да није схватала о чему је реч. Њу је више занимало како ће ми униформа стајати.
— Ти, Тасо, као да си гуштере гутао! — прекиде читање потпоручник. А Таса, онај с левога крила, са опуштеном доњом усном, развуче уста у блажен осмех, па се насмеја
— Вешта вештина и брза брзина! — поче Танасије да разлаже, али га прекиде оштра команда: „На своја места!“ Војници се разиђоше. Још се неки искашљују, и онда батерија занеме...
Ето... једва извукох читаву главу. Његово причање прекиде поново неко кркљање на оној обали... Из даљине, јурила је ка обали она наша батерија, остављајући за собом облак
Нашу жељу прекиде нова команда, те војници искочише код топова. И таман опалише последњи метак, тада Траило распали бусеном земље
Сава је тихо шуморила, док су гаврани грактали позади крвавог разбојишта. Тишину прекиде глас десног осматрача: — У правцу села Шашинци види се неко кретање. — Послуга на своја места!
Напричали смо се довољно те смо тренутно заћутали. — Што бре, Милане, ниси женско? — прекиде ћутање потпоручник Александар.
Угледасмо и батерију. Над њом праште непријатељски шрапнели, али батерија и дале дејствује... Командир прекиде паљбу, када нас угледа. — Господине капетане, пешадија одступа. Треба да се одмах повучете. — Јесте ли сигурни?...
Из његова говора излази да би коњи сигурно полипсали да он није овде. Александар поче да шмркће, па га прекиде: — Ја... добро, добро... Него, овај... како твој домазлук? Наредник се уозбиљи, као да не разуме питање.
Још пребацио и торбу са секцијама око врата. — Господине потпуковниче... — Прво ти! — прекиде командант Душана, и упре прстом на мене. — Господине потпуковниче, отпратио сам батерију до села.
Командир прекиде паљбу и чујемо где пешаци вичу: ура, ура! — У правцу ровова се ломи, ври, кркља од митраљеске и пушчане паљбе.
Кад сам ушао, није ме ни погледао. Отпочех: — Господине потпуковниче, на рапорту сам... — Знам! — прекиде ме командант, па се диже од стола и унесе ми се у лице. Ја заћутах.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Председник прекиде ћутање: — Па ето, господине, ми почели да се погађамо са учитељицом за квартирину. Она је погодила собу код овог
— Молим вас, прекиде га учитељица, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа? Ја имам по закону
Не мари, наћи ће чича иверчицу, па ће подметнути; тако је то, братићу мој!... — Можеш ли спремити што за вечеру ? прекиде му учитељ дуги монолог. — За вечеру? Како не, штогод хоћеш, братићу!... Само не знам шта би.
— Је ли вас учио пређашњи господин коју игру? — Јок, он само у школи... — Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли ? — То је ’нако...
Знате, обрте се он учитељици и заусти нешто да каже, ал’ она плану и прекиде га: — Молим вас, шта ћете ви овде, ко сте ви ?... Зашто се плећете у оно што не разумете и што није ваш посао!...
Зар ја не бих могла тако ?...« по дечјим погледима осети да она стоји иза њега, па одједном прекиде рад и приђе јој, гледајући преда се збуњено, али му још у очима играше она весела ватра, која га грејаше у послу.
Некако то ви радите друкчије, живље. — Хм... кажем вам... поче он отезати, па у говору баци поглед на сокак и прекиде, занеми. Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа.
Он нађе да је ово ва први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом... С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... — Камо вам онај колега, рече он, дижући се. Баш ће сит да се наради. Хо-хо-хо...
С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу. Али је одмах прекиде глас Стојанов: — Господин казао скоро ће подне... Да пустиш децу кући.
— Па, знате... нама су предавали, поче она збуњено: припрема траје најмање месец до... — Ха, методика... прекиде је учитељ.
Ја... ја... узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде. Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране.
па се тако и замислила... стоји лепо обучена, са шеширом на глави, и гледа, гледа без циља. — Госпоја, прекиде јој мисли један малишан: овај пио воде јутрос, па... је л’ да не сме узети навору? — Не сме...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Превари се калфа Данојло, На њу погледа, иглу преломи, Иглу преломи, конац прекиде. 159. Што сам млада, да сам вода ладна, Ја бих знала ђе би’ извирала — Крај дућана Јове базарђана; Не би л’ Јови
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Кад је сељак дотерао краву близу, под сами рит, ђаво погледа и прекиде посао. Сељак је молио Бога да му причува краву док се он не врати, па оде неким послом натраг у село. „Ето!
Свирка се прекиде, прекиде се и игра. Сви попадаше од умора, па онда ђипише: роде и чапље од страха одлетеше далеко, гуштери шмугнуше у
Свирка се прекиде, прекиде се и игра. Сви попадаше од умора, па онда ђипише: роде и чапље од страха одлетеше далеко, гуштери шмугнуше у рупе,
Али му цар не даде да доврши, већ га љутито прекиде: — А знаш ли ти да сам ја цар па ти могу заповедити да новац узмеш, а ти знаш шта те чека ако не извршиш моју
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— рекох застиђен, и таман да отпочнем причати своју тужну породичну историју, док ме он прекиде, пљеснувши одушевљено дланом о длан и заигра по соби од радости. — Прекрасно, прекрасно!... Никад боље!...
— рече министар са убеђењем и неком стручњачком важношћу. У том пријатном и важном разговору прекиде нас момак, који уђе у министрову канцеларију и јави да једна чиновничка депутација жели пред господина министра.
” — Вас, можда, чуди овакав мој план, господине? — прекиде ме министар у мислима. — Па и чуди ме! — рекох нехотично, иако се одмах покајах због те неразмишљености.
— Али, молим вас... — почех нешто; а ко зна шта сам хтео, јер ја и сам не знам; док ме министар прекиде јачим гласом, изговарајући значајно своје важно и убедљиво питање. — А параде? — Какве параде?
— Шта вам је то чудно? — упита ме. — Слушам да сте донели закон о... — Јест, — прекиде ме он — донели смо тај закон о уређењу флоте, то је било потребно, јер ни до данас немамо тог закона.
— Како се зове? — Клеард. Учинише му почасно место. — Ја мислим — прекиде Колб тишину — да нам бољег човека за ово место не треба тражити од Клеарда.
Глас му је треперео, а у очима се светле сузе. — Клеард. Учинише му почасно место. — Ја мислим — прекиде Колб тишину — да нам бољег човека за ово место не треба тражити од Клеарда.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
славе ми, није!.. — Јаој!... зачу се из помрчине. На другом слогу реч се прекиде, к'о кад би на неког, изненада, сручио пуну видрицу хладне воде... Једна је рука већ залутала... — Куку — куку — ку!.
Зато се и зовеш власт... — Јок, брате, не може то тако, — прекиде га капетан, а ми сви удвојисмо пажњу. — Треба све то удесити... онога... како ћу рећи...
Ми, капетани и пандури, попови и грађани, ми народ«... велиш ти, а светли кнез, обрадован, прекиде, па вели: »Доста, капетане: с то мало речи казао си много«... Поп се намршти.
— »Јà, јà, брате, ко то не зна. Него шта ћемо, људи са овом незгодом?...« Капетану као да не би право што му се прекиде сећање на његове драге успомене, па журно прекиде попа: — Ја знам, попо, шта ћу чинити. Мени.., онога... то није ваше.
« Капетану као да не би право што му се прекиде сећање на његове драге успомене, па журно прекиде попа: — Ја знам, попо, шта ћу чинити. Мени.., онога... то није ваше. А ја сам само хтео.. како ћу рећи...
— Господине, у коме веку ви живите ? прекиде ме она. — Ха, ви се, као што видим, врло радо шалите, роцпо. Ну, па да вам кажем без шале, јер ми није до ње.
— Чича Пери баш згодно беше да развезе са својим поукама, али Спасоје, нервозан и нестрпљив, прекиде га нагло: — Ама што ти не плевиш своју пшеницу него моју? Или си ваљад’ бабу дужан надницу?
Ми ћемо довести тету да те она чува, да видиш како... — Нећу тету!... — прекиде га дете она није добра као мама... Није мене оставила мама него си је ти отерао... ја сам видео... — Ћут! ... багане!.
— запита изненађен Живко, не разбирајући који се воз задоцнио. — Има, сад сам питао. — Е сервус!... прекиде га Живко, желећи пошто пото, да остане сам са својим мислима.
« али је ја одагнах и почех да смишљам ко би то могао бити. Моје премишљање брзо прекиде овај господин. — Ја сам Константиновић... ревизор. Чули сте, ваљада... ехе!...
Има да се пролази и кроз шуму и кроз врлети — рекох му, и таман да му понудим школског момка да га проведе, а он ме прекиде: — Хајде, учитељу... ехе!... да ме водите.
Али шта ћеш... и нос се у сиротиње боље види«... Врата се отворише и звонара се за час напуни гостима. Станко прекиде размишљања. Одзвонише на скуп, па кроз пола часа за полазак и напослетку дочекаше пратњу звонима.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Мора да мисли сад о приликама у селу, о задатку који га чека. Настаде пауза подужа, коју најзад прекиде фамулус. — Ка, кутија, господине! рече фамулус. — Ама, да, збиља... ја те и не запита’. Како ти оно беше име?
— Море — прекиде га Срета — ни чашу воде није дужан геџо да му да! — Ах, господин-учитељ, теб’ ти можем овој да кажем.
Скин’те ми се с врата! У послу сам, журити се морам! — А, бравос за тај реч, ешкољс’н, тако је! — прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера! Коџа време прође, сутра си имам послу.
Иска ми душа да се утоплим малко. А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! Љубица прекиде играње. Сврши се и чардаш. После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— Љубим те у чело, измеђ два ока, Ти ћеш исправити све што је криво. Ђока прекиде лудо маштање И рече, са смислом за праштање: „Ми сви грешимо, јер смо смртници, И сваког љубав грдно извара”, Па
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али, као да се сети да није у реду, нарочито сада, да о себи прича, прекиде и поче да пита о њему, ефенди-Мити, кога је он крстио, доцније са Тодором венчао, и са чијим је оцем, Тодориним
Не може још да дође. Закасао у неку трговину. У том Софка дође са послужавником, те матер прекиде. И док га је Софка служила слатко, смешећи се што он не види, руке му дрхте са оним његовим жутим, кошчатим прстима,
Софка је могла на прекиде, особито кад се врата од собе тамо отворе, да чује њену вику, као грдњу, псовку. А то све сигурно на њега, оца јој.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Запов...“ „Шјор конте ’бро јутро!“ прекиде га неки дебели глас оздо. „А хоће ли се отварати та сретна врата јутрос? Помете се овлики народ!
“ викну војник. Господа, сва једанак освијестише се; сви у један мах „начаша глаголати“. „Станте!“ прекиде их конте, махнув рукама, као орлушина крилима. „Господине ђенерале!
то јест ствар је сасвим проста и природна, а ви овдје као нов и невјешт...“ „Ајте до врага ви и ваша реторика!“ прекиде га срдити ђенерал. „Но, кажите ми, рашта се стекао јутрос овлики народ овдје?
То бјеше обична ствар у оно вријеме да солдати бјеже. Овај је и даље причао нешто и размахивао рукама, но га сердар прекиде манув му главом и рекавши: „Хајде за мном!“ У мрак су били на кућнем прагу.
Стари Стеван ужижаше свијеће пред иконостасом кад Господар уђе. Стари се снеби најприје те прекиде посао; па забобоња нешто и истрча вукући по патосу дугачку трску.
Ђакон их прекиде свијех, па гракну: „Немој Господару!... А што! оваки соколови, шта је то њима: „Припртише торбе обрамнице, „Претурише
“ „Е ма лијепо ли збориш, Јанко! Не чух те тако до сад!“ прекиде га Спасоје. „А, мој брате, ћаше овако зимус у млађупници.
Ја иђах најпрви, без оружја, у црвеној кошуљи...“ Петар га прекиде, туривши га у раме а очи упријевши про њега. И Мишан гледну. Пут истока, на савијутку ждријела помоли се гомила људи.
Онај у сриједи оно је Имбро-бег што ти је ранио Милуна. Сва три су Мушовића, змије љуте...“ „А, оно је Имбро?“ прекиде га момак а очи му плануше и лице му преблијеђе. Трже се као да шће искочити но га Оташ погледом и ријечју устави.
Ја, да сам у његовој кожи...“ „Не би могао чекати, је ли?“ прекиде га један. „А да си у његовој кожи, а при тој памети, не би ни чекао!“ „Но што?“ „Окан’о је се, валај?
Богами и ми маримо за образ, али, али...“ „Али је не дамо, без нечије зле среће, одиста!“ прекиде га жестоко младић. „Ни нама образ не да, да унесрећимо наше чељаде, још какво чељаде!
“ „Нека, Јоване, молим ти се!“ прекиде га ђакон. „Не сметај... ти ту нијеси био, а и без твојијех разлога Господар ће дознати истину!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А је ли чему? — прекиде Осињача, питајући фратра. — Вире ми, није лоше! — одговори Стипан, па поче љуштити јаја. — Таа-а-ко!
јо...ш ма... ло, још мало! Посједаше опет. — Та-а-ко! А како је сад ов... ов...? — И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше, шта пита, јер је гледао Бакоњу.
— Таа-ко! Доста сад! — прекиде дујо. — Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг! А сад доста и за доста!
али... — Ајде, брајо, Јуре, ајде кући, жив бија! Ајте сви, и онако је већ касно! — прекиде га Осињача, блиједа као крпа. — Али... триба да кажемо да ми нисмо кајели... — А шта кајели, шта кајели, губо пијана?
— Али... триба да кажемо да ми нисмо кајели... — А шта кајели, шта кајели, губо пијана? — прекиде га Кушмељ и спопаде ватраљ. Али стаде међу њих Шунда и зашунда дигнувши руку високо: — Ајан!
Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде могâ, кâ што ће и право имати! — Доста, гришниче, доста! — прекиде га фратар, више жалостиво неголи оштро.
— Ма, ја, ка вељу да... — Чуј до краја! — прекиде га Бакоња. — Мени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.
Ти знаш какав је он... — Ајде, прођи се предикања! — прекиде Мачак, па крену пут мађупнице. — Шта да га ту катекижаш, кад сам зна да би га Наћвар отира кад би дозна!
— А шта си то ноћас радија, а? — запита га кувар издалека. Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати. — Питам те: зар ниси спавâ ноћас, кад ниси могâ устати раније, него да ја звоним! — Бо.
— Није трибе све то набрајати! — прекиде га Вртиреп. — Могло је бити и без домаће издаје, јер колико је скитача служило код нас, па посли разметнуло трагове
— То су бапске — прекиде га љекар, готово љутито. — Нису то бапске — рече пристав, који је дотле ћутао. — Барем по нашој вири нису...
— Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! — прекиде га Брне. — Немој даље! Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Способан сам да изаберем себи жену. — Са толиким школама... — Тебе ништа нисам питао! — Аћим прекиде Ђорђа. — Кад си способан, коју си изабрао? — Девојка је здрава, лепа, добра домаћица... Такву би ми и ти изабрао.
Није братски... Нисам заслужио... — Ђорђе једва говори, узбуђен, уплашен. Вукашин га прекиде: — Колико си ми дао? — Триста. Еј, триста! Зар ти је мало, брате? Триста... Имање у Прерову можеш да купиш за триста.
— Боле да говоримо о мом оцу — прекиде га. — Прво о сину — жмирка на десно око, као увек кад се љути. Глумац у путујућем позоришту, помисли Вукашин, и
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ово чудно ненадно јавлење бој крвави на небу прекиде; сви војници, вјерни и невјерни, к трону творца поглед обратише, ма невјерни све једнако хуле име неба и славе
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Демокритос се смејаше слатко. „Да мој брајко, споменик од туча или пентеликонског мермера“. Он прекиде свој смех, уозбиљи се и заузе свечану позу да Хипократу предочи како ће изгледати његов будући споменик.
да не учествује у гозбама и свечаностима, приређеним у почаст изасланства египатског краља, па се баци на свој посао. Прекиде га само један једини пут да, одазивајући се позиву Еуристена, погледа његову лађу.
„Не знам талијански, па читах латинска дела кардинала Кузе, Ђордана Бруна и дело Коперниково“. „Оче!“ прекиде га његов син, чим је приметио да су у собу до наше дошли нови гости. „Не говори тако гласно!
Када један од њих хтеде да прочита извештај Лагранжов о заслугама Лавоазијеа за науку, прекиде га речима: „Република не треба научника“.
сам, кад се вратих у своју отаџбину, стално побољевао, а могао се посветити свом послу само уз краће, а боме и подуже, прекиде рада“. Он примети мој сажалителни поглед па пожури да ме утеши.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Не признајемо небиране посланике, нити привремени парламенат — прекиде га, у исто време, она прва прилика што нас је пронашла.
— Стој! — грмну Никола са изразом дивље јарости и устајући. — Ти си то спевао, скоте! Крезуби студент прекиде, насмеши се демонски и одговори сасвим мирно: — Пардон! Ја не певам. То је спевао други, а мени се допало. — Ко?
Америку. Војска дише једним духом и... Марина, исто тако. — Је л', дакле, на један оџак? — прекиде ме студент. — Аттендез! Цонтинуез ѕеулемент, ѕ' ил воуѕ плаîт! — пиштао је мршавко. — Не упадајте, чекајте...
“ „Ти духовит?“ прекиде ме она церекајући се тако пакосно да ми се парче по парче овог иначе измученог срца откидало. „Ти си кретен!
Све њој није право, све хоће да се меша у наше мушке ствари, и све хоће на равну ногу. — Јест, — прекиде ме он — а где је била на равну ногу и што се није мешала у мушке ствари за време рата, него ми сви изгибосмо, а оне
— Драги господине, — прекиде ме он понова — ја морам признати да ви говорите сјајно, да ви говорите особито разумно, да ме ваш дивни говор подиже,
Али ову последњу реч прекиде један тресак. Оздо, иза келнераја, једна плетена столица прва тресну међу нас. Онда једна флаша, па друга, па мочуга,
Били смо сами. Љубичасти сумрак увелико је падао. У ходу, узимајући ме присно под руку, мој друг прекиде ћутање: — Не волим да гледам — рече он — ово камење, плоче и ове споменике под чијом тежином, у разним фазама
— Је л’ доста десет динара? — прекиде ме. — Петнаест... право је — промуцах дрхтећи. Мој клијенат без речи извади из свог великог новчаника три нове
Ово је први пут... У том нешто зашишта кроз ваздух и лупи међ ноге наших коња. Ми сви заћутасмо. Прота, наравно, прекиде тираду о првој бици, и ја га случајно видех како млатара обема ногама, не би ли покренуо своју кобилу.
Али сасвим неочекивано један глас у томе прекиде Лепира. Дакле, један глас из публике (и то некаквога Јоце Вијакера) добаци Лепиру овако: — Држ’ се, вели, Лепире, не
Добро, и сâм сам за то. Али у том рату хоће ли они победити, или ће бити побеђени, јер и то... — Петре — прекиде га Господ — тачно сам знао шта ћеш ме питати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Запутио сам се према југу. Сјећања из тог доба мутна су ми и неповезана, Путовао сам на прекиде, вициналним пругама, случајним средствима. Кад би стисла неиздрживост, силазио сам с воза и настављао пут пјешице.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кад пређе праг, баба стаде да се здрави са необичним и немилим јој гостима, али је кмет прекиде: — Слушај сад, Ђурица, и ти, Марија, шта ће вам господин казати. Ваљад' познајете господина Миту?
њено се зна: пешкир или чарапе и који грош, то јој је све. Нису наши доктори скупи као ваши. Писар га прекиде: — Хајде, продужи посао. — Славе ти, Ђурица, немој да нас мучиш. Претурићемо ти сву кућу, док не нађемо...
И то су ти, ваљада, подметнули? — Не знам, господине... — Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.
Стаде да слуша, угушујући своје рођено дисање, али му у ушима наступи читава свирка од зујања, све по такту, на прекиде, те стаде очајавати да не заглухне. Беше зинуо и сав се претворио у слух, кад се куцање опет понови.
Гледаћу, ако пристане Радисав, да не проваљујемо зид... — Који Радисав? — прекиде га Ђурица. — Твој апсанџија, знаш га ваљад’? — Како, зар је он...
— Зар ви нисте загледали у апсу? — Викну капетан. — Шта је вајде... — поче Радисав да се правда, али га прекиде стотина гласова: — Нису још гледали апсу! Нису отварали! Па он је, болан, још у апсу...
— вели један кадровац. — Да ли ће баш стотина? — Спреми се да их добијеш. Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед.
Немој, болан!... Мој тата вели... — Иди ти то причај Милеви — прекиде га Станка — она се нешто чешће погледа с тобом. — То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем...
— То, вала, није... а баш ако хоћеш да ти кажем... — Немој, немој, знам шта ћеш. Кажи то Милеви — прекиде га она и обрте десно, к својој кући. ... Међутим, Вујо, дознавши за те објаве, даде се у бригу.
— Благо мени, кад је’ вака девојка изабрала мога Ђуру. — Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...
— Каква власт! Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. — Слушај што ти говорим! Власт ће дознати брзо; у то не сумњај!
— Колико ти треба? — прекиде га Јанко одсечно. — Пет стотина дуката. — Ништа не можемо учинити... Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима,
Ћипико, Иво - Приповетке
А зборе да се с њима може нишанити гдје год хоћеш.... Оно је официр, прекиде говор и показа руком на њ. — Шета се. Девојка успрене кад је официр прошао поред њих и љубопитно је погледао.
Знам ја како је... Испрвице и мени је тако било; све је до навике... — Није то тако, — прекиде га она живо. — видиш да ме неће?... — Ко зна што ће вријеме донијети!....
— Да, зима ће брзо доћи, па ћемо за ружних дана сами бити на шкољу, — прекиде мук Марко. А Антица не одговара и неће да у њ гледа.
— Јаке су ти руке! — рече јој лакше. — Бићеш добра на послу... — Чини ти се — прекиде га и маче се. Али он јој не пушта руке, но држећи је за њу, пође пред њом.
— Нађи ми мараму! — изнебуха окрете се од прозорчића Марко и прекиде женину гласну молитву. Она ћути. — Ти хоћеш насилу да те тучем...
—Биће како ви говорите, — прекиде пароха изненада Жижица, — ма ми нећемо пустити нашега старога свеца. — И, уозбиљивши се, смишљено надода: Да би' ја и
— Мучи, жено, то су наши мушки посли! — прекиде сањив пошљедњу Здраво, Марија Жижица и утрне свијећу. ДАНГУБА Пун мјесец с ведра неба разлива се селом, сребри
—Пусти, човјече, видиш да Илија вреба сваку ријеч! — прекиде Тома и сумњиво гледа у Илију. — Гледај, причиња се, а сјећа се, очију ми! — вели потише, оборивши очи.
—Убио би' је да је моја. —Ја би' је отјерао... —А шта би с дјецом? — опази Тома. —Лако је тако говорити, — прекиде их један од старијих људи с омотаним пешкиром око капе. — Да вам причам.
Најбоље да вук не дође”, те и то.. . —Дакле, Павле, не иди! — прекиде Тома причање. —И не идем, дижући се вели Павле. — А ви најашили, просули глас, па ме срамота, а што ћу ја?
— Па што? — прекиде га жена. — И онако што си најма за њ давао могао си га позлатити. —Ово је тридесет година, обикао сам...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Нама је историја приредила два зла: дуге прекиде, праве зевове у културноме развитку, уз њих још и вековну дијаспору. Стога ништа није, мислим, тако погубно за српску
Српска књижевност има у свом развоју врло оштре ломове и дуготрајне прекиде. Она такође у себи сажима више разнородних утицаја са стране.
Петковић у завршници свога московског реферата: „Српска књижевност има у свом развоју врло оштре ломове и дуготрајне прекиде. Она такође у себи сажима више разнородних утицаја са стране.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Времену које може тећи и уназад (тј. у сећању), а зна за нагле прекиде и неочекивана асоцијативна повезивања. Занимљиво је да се у роману о ратном походу једног најамничког пука управо
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Нећеш веровати: у животу сам побио толико људи и никада ми срце није штрецнуло над њиховим телесима, а сад ми се нешто прекиде у души н осетих и бол и срам и страшну љубав према крвнику, оваком истом мученику као што сам и сам.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Мало после престаде борба око Тешице и наша це војска повуче. И то је још срећа! Пушкарање це постепено прекиде. Овда онда пуцкарало це још погдегде из пушака и топова, али свакоме је било јасно да је борба већ свршена.
Сваки праведан рат у неку је руку револуција. Комаров ме прекиде: — Наприлику овај наш садашњи, зар је он револуција? — И он. Комаров се насмеја: — У том случају ми смо бунтовници...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Освануо је шеснаести септембар. Његово излагање прекиде капетан Радојчић: — Сад стани. Запамти где си стао: „Освануо је шеснаести септембар.“ Да чујемо сад Предрага.
Овај су батаљон задржали у резерви. Капетан Радојчић га прекиде. — Када сте тако успоставили фронт, да видимо шта је било шеснаестог. Досад сте се углавном слагали.
Колико су морали врхова прећи да би се подвукли под сам врх Кајмакчалана. Капетан Радојчић га прекиде: — Ето, видите. Сад ја, у име Дринаца, кажем: молим вас, то треба запамтити. — Наравно. То нико не спори.
Амебе бивају уништаване од других организама. Биље се бори о место. Животиње се кољу међу собом. Поручник Протић га прекиде: — То значи, у природи као да постоји вечни закон ранга, по којем јачи гази слабијега. — Сасвим.
Обично је то чинио кад је љут. Нас тројица гледали смо га оштро, јер се радило о нашој глави. Лука прекиде ћутање. — Сила бога не моли... Да идемо. Командант нас погледа.
Предложио сам команданту да упути мене. Она двојица су се опирала, нарочито Лука. Али командант прекиде наш разговор и изјави, кад већ мора да се иде, онда да идем ја. Објаснио ми је како ћу доћи до положаја.
Дочека нас немачки митраљез. Војници су падали као снопље. Кад дође ред на мене, он прекиде. Онда један скок, и настави даље. Обазрем се. Око мене сви мртви. Нагнем да бежим.
— Можда би боље било да направимо пролаз на два места — прекиде командира каплар. — За наступање — тако је! Али приликом повлачења боље је да имамо на расположењу више канала...
Војин седи на троножној столичици пред земуницом и чита „Понор“ од Гончарова. Лука прекиде ову тишину. — Што пљујеш толико у прсте кад преврћеш лист? — То су моје ствари — одговара Војин мрзовољно — Простак!
Тако нешто, само да не говоримо прави разлог. Причање Драгишино прекиде телефониста: — Господине поручниче, извештавају пешаци да их туче батерија двадесет девет — двадесет девет.
Али воз је полазио тек после подне. Причање Драгишино прекиде жива пуцњава из пушака, негде око „Слонових ушију“, на Ветренику. Поче и митраљез. Кроз ноћ синуше ракетле.
— Изволте! — Браво! — тапшала је Полета. Причање Драгишино прекиде Лука: — Одакле је, богати, тај твој Тома? — Мангупчина једна, из Крагујевца.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Ко чека, знаш ли? ВУЈО: И рећ ти шћадијах — ал’ ти ме збуни, свијетла госпођо, и ријеч ми прекиде. — Неки чојек, дијете ли? И имена ми кажева, ма некако смијешно, те га не утубих — доније ти књигу из Мљетаках...
Ћипико, Иво - Пауци
—Господарица си да радиш што ти је воља, опази писар, — али .... — Ево пара! — прекиде Петар. — Ево их вама! — и уручи кесу писару.
Стаоац се диже са столице, а и жене се примакоше. — Нове су, — опази писар. Часом ћуте. —Дајеш ли то за мој дио? —прекиде ћутање стари. —Јок !... Гдје је то? — преврну Петар. —За сва три дијела дајем оволико.
— па пође к вратима, хтјевши да зовне надстојника Васу. — Не зови га, вјерујем ти, господару! —прекиде га Илија. — Скупа је сада земља, Илија; свијет се народио а земља не примиче; а видићеш домало што ће бити .....
Садићемо више дувана ..... угојићемо двоје—троје крмади... —Нећемо бити ни крмета за кућу, —прекиде Раде. —И не треба нам... — омрсићемо се овновином! — завеза стари.
— насмија се Раде. — Сада се по нашу крсти... —А ја ћу по њихову, — прекиде сестра. — Један је бог! Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити!
— А послије оних љетошњих дана у планини... знаш... надала сам се ... — Није до мене, — прекиде је Раде живо. — Што није било, могло би бити... Али де, макни торбу, одмори се!
Мушки запалише луле, а мајка, кћи и невјеста стоје над њима. —Што је теби, Цвијето, те ме срамотиш? — прекиде ћутање Радивој. Цвијета се трже и задрхта, али ни ријечи не одговори.
Али, ето, ја говорим што сам чуо ... —Што веле? — прекиде га неколицина њих. —Ето кад сте најашили да кажем, вала казаћу, иако...
Ено вам Хрватске! Што тамо не раде такозвани мађарони! — И то је велико зло! — прекиде га газда. — А ко вели да није? И у свој Хрватској нико се не нађе од Хрвата и Срба да усред бијелога дана убије онога
Кукавице смо! —Пустимо политику, — прекиде Петров одвјетник, учинимо партију преферанса! Било би и вријеме, — опази један од играча с другога стола, — али
и ја сам пратио цијелу ствар. — Пусти, бога ти! — прекиде га друг у игри. — Пази на карте, ето и сада си погријешио. Пусти беспослице!... ...
И проповједа даље... Али, наједном, опазивши на дну цркве Раду уз Машу, прекиде и полети ка њима. — Живине! Јесам ли наредио да мушки стоје обашка од женских!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Убрзо тишину целу Прекиде ђермова шкрипа. По мирном, тихоме селу Подневна зачу се лупа: редуше с обедом журе, Док суве космате псине под стрехом
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сусед Кеплеров, плавокоса људескара, - чини ми се да су ми га претставили као сликара - прекиде одједном тајац, који је настао после Тихових речи. „Боже благи!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Дакле, и он грешан као и ја. И зато онда, кад ми нешто нареди, онда може бити као што не треба да буде?!... (Прекиде, прилази Стани, узима са послужавника чашицу.) Али, ево ја ћу и за тебе, дедо, да попијем. Пићу, хоћу, чак и опићу се.
МИРОН (прекиде је, сам себи говори): Да, мене поштују сви. Али најгори људски осећај то је поштовање. То је најхладнији, најтежи
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Волела је и песму и Србу. Још серенада није била сасвим престала, а госпа Нола чу нечије кораке у башти. Свирка се прекиде. Мало затим чуше се и Србини кораци: враћао се под прозоре.
Отац вам је Србин, кажете... Не видим да је то срећно укрштање. — Бранко прекиде Павла. — Слушај, та твоја Клара почиње и мени да се допада. Одлично зна ствари.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
То је, боже ме прости, као кад неко по цео дан пипа туђу жену, а не може... и ту прота прекиде своје тако срећно упоређење, јер све три парке, Клота, Хезис и Атропа, повикаше једногласно: „ију!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Моја је осматрачница била на двеста метара испред батерије, у стрељачком строју. Причу његову прекиде поднаредник Светозар: — Господине капетане, питају војници, хоће ли да чекају?
Настала је мучна тишина. Али Живадин прекиде: Господине потпуковниче, мени је јако жао што су моје речи дале повода да тако мислите. Ја се извињавам. Али...
Официри су стајали у ставу мирно, занемели као да слушају погребно слово. — Хоћемо ли добити писмено наређење? — прекиде ћутање капетан Станиша, као да се нада не би ли се ово страшно решење изменило. — Добићете...
— Разумем када умру на маршу... али овако... — отпоче опет благајник. Капетан Душан га прекиде: — Ви то говорите о оном војнику који је данас умро?... А, попе, ту ћеш се зло провести. — Море, хајд не причај...
— Ово има да остане у архиви пука — прекиде читање Душан. — Наш командант испаде: „родитељ Стојиљко“. — Вреди ово више него један пексимит...
Бугарско „Уре!“ и наше „Ура!“ измешаше се. Наша артиљерија прекиде паљбу да не побије и своје. Њихова такође. Умуче и пешачка паљба. Сударили су се прса у прса.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сам остаде сиротица Мирко, сам остаде на царевој војсци. Војевао за девет година. Кад настала година десета, прекиде се та царева војска, не зна Мирко на коју ће страну: да ли стрини, да ли свету белу. Окрете се својој милој стрини.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Па ти си се отимао да први уђеш, ти си открио пећину, лампа је твоја. — А ти си наш командант — прекиде га Мачак. — Ти треба свуда да си први.
Кладим се да ћеш се опет препасти, кад нешто изненада... — узе да га зачикује Јованче, али га Мачак брзо прекиде: — Кладим се да нећу! Кврц! — одједном пећина ишчезну у потпуној тами. Мачак дрекну: — Ајој, пали лампу! Тишина.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— упаде јој у реч заједљиво Зона. — Па, ако дадне Господ и к’смет ми бидне... и при њег’... — Код Манчу ли? — прекиде је Зона јетко, шапатом. — Фукаро!... — Како рече?... Не чу’ те добро!...
— За мен’ збори ли што? — Збори. Мане опет ућута и стаде савијати другу цигару. Опет настаде пауза коју прекиде Мане. — Море, ти ме л’жеш, Васке? — Не л’жем те, бата-Мане... Две ми очи!... Како смем да те л’жем?!...
— Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе. — Несам си дошла за кафу, веће... — Васке, мори! — прекиде је домаћица. — Васкеее! — никну Таска. Уђе Васка и домаћица јој рече да испече четири кафе.
— одбија домаћица. — Остави тија речи!... — Што гу не давате оному на којега је, ете, мерак?... — Мерак! — прекиде је Ташана. — ’Ајде, како збориш ти па то?!... Мерак!... Зар дете ће да има мерак?! — Кој си је дете? — Па наше Зоне..
— Па, брљивке једне, што ви ја зборим?! Па ја ви за кујунџију, ете, и зборим... — Како рече? Што збориш? — прекиде је домаћица. — За кога збориш? — За Манчу нашога! Зашто гу не давате кад се деца, ете, бегендисују?
У сваку ма’алу има си по једну на коју је фрљија мерак... — Доста де! — прекиде је Замфир, али тетка Таска ипак наставља: — ... Оној му треба за кеф, а ово наше па за паре...
— А што ће да ручаш кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона. — Не слушај душмани моји по ма’але... Несам такав, Зоне, како казују...
Кујунџија сам, ама... „носено злато“... бива ли?... — Мори, ћути си, несрећо кујунџијска! — прекиде га женица и пљесну по рамену. — Како па то збориш!... Зашто, инћариш, инћару ниједан!... Све си ти тој направија!
поубав оди гардијског поручника, ете... — Ама, збори, де... — Манулаћ... — вели Мане. — Ба, нећу си! — прекиде га љутито Зона и залупи авлијска врата за собом, оставив Мана напољу.