Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— И лани је била, тето, — одговори зец. — Зар си ти лањски? — запита га она. — Јесам, вала, и преклањски! — одговори он. „Нема, богме, ту мени вечере“ — помисли тужно лисица и оде на другу страну.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У траву гледа и мрмља тужно док пада снено вече: — Куда се вију трагови твоји, преклањски стари зече? У росно јутро, још нигдје сунца, он се дигао рано.