Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Не дирајте!“ преклињала сам гладну гомилу. „Та, забога, мати ми умире од глади!...“ Гладна се гомила разиђе, али дође онај господин у белом
Ох, боже мој!... Превијала сам се као црв око његових колена, падала сам пред њега на земљу, преклињала сам, доказивала сам му да ћу га ја умети скрити, да ћу га неговати, да нико на свету неће знати где је и шта би с њим.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је био занемео кад то чу. Варвара га је преклињала да ништа Петру не говори – упрљао би Петар крвљу руке, на овом путу, а сви ће се унесрећити.
Узалуд је госпожа Бисенија, фина, бледа, лепотица, рођака патријархова, преклињала свога супруга да ту реч не изговара, пред њом, бар не пред светом, да је некако обиђе, изостави, Вуич је одмахивао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Земун и рећи да долази послат од патријарха, само да би ућуткао онај њен грозничави врисак и безумни шапат којим га је преклињала, при поласку.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
такође није вриштала, нити ударала, гребала, урлала, преклињала, није плакала нити звала у помоћ; једноставно, није чинила ништа да се извуче, стидећи се понижења коме је била
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Отада нико није смео његово име у кући да спомене. Мати му, сирота, да пресвисне од туге и срама. Молила га, преклињала, да бар њој, ако оцу или коме другом неће, каже зашто бежи од куће и жене, али узалуд...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Молила је млађа сестра, и молила и преклињала да дијете не води, а она не шћеде пристати ни за живу главу, већ јој рече: — Немој ми о том ни говорити, сестро моја,