Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али, богами, дете, не знам тачно. Да потражимо.“ Свуда около земља је била изгажена. Ни трага од дрвета. Да нису прекопали гроб! — сину ми кроз главу. Можда сад газимо над његовим телом. Била сам као у грозници.