Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па што ме овако мучиш, Господе?... Што ме не раставиш са овим црним животом?... Није много прошло, а попа дође. Прекорачи праг и назва Бога. — Коме треба молитва? — упита он. — Ево, у соби... дете...
— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?... Чекам те, ево, већ два сахата... — Ево ме, драги ага...
— грцао је старац... — Откуд ти? — Дошла — рече Јелица и обори главу. — Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... — Ја сам дошла... — Је ли те бог послао да ми будеш разговор? И кад то рече, старац заплака.
Ја немам куд!... Хоћете ли ме примити? — Још питаш?... Ходи!... Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!... Ти си ми благослов божји!... Тебе је сами бог послао!... Ходи!... Ходи, прво моје добројутро!
Алекса јекну: — Ама ја не дам њу, упамти ти!... Она је мени све! Од њеног бога и ја имам бога!... Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!... Ја је не дам! Очи су му севале као муње...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Софра ућутао би, и својим ћутањем противника принудио да се удали, а после дао би му на знање да више његов праг не прекорачи. Тада би господар Софра рекао: „Који се мужу пред женом потсмева, тај није кући пријатељ, тог не треба више примати”.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ево мене моје рођено кумче не познаје. Гледа, а не познаје. Пантелија растужено опусти руке, а онда уздахну, прекорачи рампу и пребаци руку преко сељакова рамена.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Она је једино знала и мислила само на то: каква ће бити кад пође прекорачи праг и појави се пред сватовима и светом. Зато јој и само време брзо прође.
Али Софки су чело и уста већ били хладни, те се она брзо и немо са матером пољуби и пође, изиђе из собе. Прекорачи праг, али сунце, сјај и граја је запљусну. Вео јој се закачи за праг, и то јој добро дође.
А изнад Софке на прагу било је намештено корито са водом, које, по обичају, Софка не сме да прекорачи, догод свекар не баци у њега дар, новац, и не обећа који ће део од имања, које парче њиве, који дућан бити снајин, и
Не бој ми се кћери!“ пружи јој руку да прекорачи корито и уђе. Софка крочи и, вођена њиме, пође. Испред њих ишао је Арса са испред себе уздигнутим коритом.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Ја знам рашта је мука женскијема да дођу. Страх је сваке да се не заплаче, кад прекорачи овај праг, а то не би лијепо било!“ рече Петар Цеклињанин. „Ха, богами, то је!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ове брвине прелазио, хајде сад да огледам, дали могу жмурећи преко ње прећи,“ и тако зажмуривши пређе преко брвине и прекорачи кесу с новцима. 36. МЛАДА И ЦИГАНИН.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
нешто, певуши или прекрсти руке на трбуху и дрема; чека муштерије, па нека сељанка повирује на врата, устручава се да прекорачи праг. — Ене, да л’ ће бити водекана? — пита она. — Биће, биће, извол’те молим лепо, желите ли шта?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако
Јово јој нешто рече, навлачећи шареницу на децу, али она не чу ништа... Прекорачи високи кућни праг и стаде босим ногама на хладну плочу степенице...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Онда стави бајонет у уста, прекорачи преко бедема и одмах прилеже. Наскоро га изгубисмо из вида међу мртвим и рањеним Бугарима.
У знак захвалности што је примио хлеб, Бугарин понуди нашег војника цигаретама. Сада и онај наш прекорачи преко рова, такође без оружја. Приђу један другоме и рукују се. Гледали то остали стражари.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Знао је да је све то ништа и зато је ишао мирно, укочено, погнуте главе. Кад дође до капије, отвори је, прекорачи праг али, ох! осети како му се у кућу не улази. Али ипак мирно улази.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зар би могао то да чини а да не прекорачи обичан јеловник? Очигледно, према човеку чаша и погача. Народни певач — с правом — води рачуна о тој сразмери.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сисе сисајући хоће окорелу хлебну кору да жваћу. Гласу може ли се пут запречити? Камен ако се не прекорачи, ваља да стуче прсте. Не будимо ома хрчкови поскакушни уз копље знај, хоћемо се пронузити.