Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: — Тако свакад! Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!... Свакад њега морам чекати!...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
После трећег запаљења, погледа ме право у очи и каже са прекором: — Па добро, бре, Анчи што не купиш једанпут шибице? Докле ћеш да се гребеш за запаљење?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Ја ти дајем злато, а ти ништа не говориш — рече му он с прекором. — Или те је моје силно благо тако задивило да си од чуда занемио? Говори!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Да ли је узалуд прошао мајчин благослов?... Чинило му се, да га суморне зидине његове собе с прекором гледају, и он је тај прекор осећао јасно, као на јави. А због чега?...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Зато што се стидео“, објашњавала је мати увек с прекором, њему, Аћиму баш упућеним. Аћим уздахну: зар га је једном прекорела оцем. А ја? И ја. Лумпује, јаловак.
Никола напипа кревет и седе поред Мијата. — Како човек може да пева? — рече замишљено, с тихим прекором. — Мени само срце пева. Увек пева. Пева и кад се крвца лије и... — Срце... Твоје срце је јарчева кита! Бесловесниче!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сјетимо их се безболно, незаинтересирано, као да су се десиле другоме а не нама; често с прекором због тог заборава и с гризодушјем због те безболности.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Не куни, бабо, својих синова! БОГДАН: Не кори, бабо, страшним прекором! СТАНОЈЛО: Зар да насиље срамно трпимо? СТАНИША: Зар да чекамо, безазленици, Да од нас прави својим ћудима По
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Увређен, а и доста збуњен). ТАШАНА (не дижући се са миндерлука, расположена, с прекором): О... О... тако! Добро и сада дође! САРОШ (већ прибран): Не бих ни сада дошао. ТАШАНА (зачуђено): Е?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једном јој био досадио, и она рече, више у шали него с прекором: „Ма, човече, остави се туђих брига.” — Мајстор Коста је осећао да је баш те вечери необично лепо доказивао, па се
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Син се повијати к земљи стао, унук невесту довео у кућу, већ и праунук кућом трчи, а она стално иста. С чуђењем, прекором и као неком мржњом гледају је снаха и син, улица и град. — Ђаволу је душу продала!
— обрати се Златокосој с прекором у гласу. — Зар не знаш да мачем убоге браним, да је мач само у мојој руци чаробан? Девојка тренутак поћута, строго га
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— промуца Луња. Јованче се сјети скорих прича о Стрицу и Марици, па рече с прекором: — А зар сам ја своју Луњу заборавио? Зар сам неког више волио него њу? Кога, реци ми?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
другу ти верну за цела живота мразиш цангризајући је, наједаш пецајући с многом маном и с досадом, с поднашањем се с прекором и укором.