Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и доносим овде у целини: Младије љета скоро проходе, у мени бједном жалости плоде што бесполезно жизн своју слезно прекраћавам, прекраћавам. Никакву службу, ето, ја нејмам и срцем падам к жалосним бједам, ако учих се, али лиших се све надежде.
у целини: Младије љета скоро проходе, у мени бједном жалости плоде што бесполезно жизн своју слезно прекраћавам, прекраћавам. Никакву службу, ето, ја нејмам и срцем падам к жалосним бједам, ако учих се, али лиших се све надежде. све надежде.