Употреба речи прекрсти у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Он, наместо катедре, простре лепо у школи асуру, скине своју качкету, прекрсти лепо ноге, натуче наочари на нос, па онде кроји и шије; а ђаци седе по скамијама, па тек онако полугласно нешто

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га. Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове. Петли учесташе. У саму зору стигао је кући.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... А он му чита, чита... Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: — Ал’ сам уморан! — Хоћеш прилећи мало? - пита га попа.

А он му чита, чита... Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: — Ал’ сам уморан! — Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. — Хоћу - вели он.

Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. — Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и

Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... И прекрсти се. Његове речи ледише срца... Он онда приђе оцу и матери и скине капу: – Бабо! Нано!... Хвала вам на нези и храни!..

Станко диже главу и прекрсти се. Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге. Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! Послушно као дете, диже се

По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши. Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. Станко је стао уз један храст и посматрао све то. — Ходи-де овамо!

Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку. Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку.

Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. — Сад да се пољубимо! — рече харамбаша.

— Онај ко је пројавио. — Зар Лазар?! Она потврди главом. — Дијете!... Бог с тобом!... Прекрсти се!... Она обори главу. Чудила се својој куражи. Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти...

— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега? Иван погледа попа, па се чисто трже: — Бог с тобом, попо!... Прекрсти се ти!... Како бих ја то њему могао казати!... Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог.

И што је мени на бога тешко? Та, он је мени дао што никоме није!... Хвала ти, Господе!... И он скиде капу и прекрсти се. — Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... — Отера ме!...

Сви поскидаше капе. Иван се прекрсти и целива крст. Затим поче за попом говорити ове речи: — Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

иконом, и стакленце с богојављенском водицом што је висило под иконом, покваси оном водом босиљак, па, нешто шапћући, прекрсти њиме собу. Онда полако отвори врата, па на прстима дође до велике собе, па прекрсти китом врата од ње.

Онда полако отвори врата, па на прстима дође до велике собе, па прекрсти китом врата од ње. Еј, како ми је онда лако било! Како сам се осећао блажен, као окупан!

Како сам се осећао блажен, као окупан! Ама што ми сад не може више да буде онако? Истом што мати прекрсти врата од велике собе, а унутра се диже жагор.

Аноци се никад досад није њихова песма учинила тако лепа. Ђеда се диже, отури губер, прекрсти се, подави ноге пода се, па оста сам у мраку, седећи на кревету и претурајући свакојаке мисли. Други петли запеваше.

Онда сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године. Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.

Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе. Онда се и сам прекрсти, па се посади поред ње и пришапта јој: — Пољуби бàбу још једанпут и кажи: „Благослови ме!

А мене немој дирати! Видиш да радим! Па опет се извали на кревет и отвори књигу. Поп се прекрсти, па натрашке изиђе из собе. Одатле оде полако кући. Сељацима не рече ништа. Сам се даде у неке мисли.

Пси подвију реп па завијају, а уморан сељак прене иза сна, прекрсти се: „О твоју главу!” па опет спава. На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

само додаје да је гђа Сида, кад су поп-Ћирини већ ушли у собу, нарочито изашла у кујну да се тамо од чуда трипут прекрсти. А и јесте било чудо и изненађење!

А друго, научила сам код своје куће да ми је све чисто, — рече гђа Сида сва бледа, а ноздрве јој побелеле, и прекрсти руке па опет погледа на Перу (који остави албум и поче читати Риналда Риналдинија), као да му очима хтеде рећи: зар

Мани ме да спавам. — Ал’ баш је неће узети! О боже, боже! — рече зевајући гђа Сида, па се прекрсти и намести боље шлофкапу (коју је кришом у помрчини метала на главу, јер је поп Спира страшно мрзио на те швапске

— »А ти узми, ’рâно мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’«, вели јој мáма и каже јој нек’ се прекрсти и нек’ прекрсти јастук.

узми, ’рâно мало воде па попи, то помаже; одма’ ће те проћи стра’«, вели јој мáма и каже јој нек’ се прекрсти и нек’ прекрсти јастук.

млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): »Ко ’оће да

— Та... знâм, ал’ опет... — рече Гециница па се прекрсти од чуда. — Јао мени, а откуд му штогла?! — Па понео са собом у џепу.

— О, дај боже да испадне само штогођ добро, — вели гђа Сида, па се прекрсти кришом од попСпире. — ’Оћеш ли да ти спремимо што за пут, к’о обично? — Можеш; мада ми није ни до чега.

Искривио се и испружио шију, па наређује из кола нешто својима тамо у авлији. А затим се прекрсти, па опсовав блато и кишу (која је тако свесрдно падала као да су бар недељу дана и додолама и литијама молили бога за

Кад га узе на кола, прекрсти се још једаред онако махинално, видећи гђу Сиду како се крсти на вратима, па се крену поп-Ћириној кући и стаде пред

Његов је принцип био исказан и надалеко познат, већ као популарна пословица: »Кад прођеш поред крста, ма чији био, прекрсти се; а кад прођеш поред биртије, ма каква била, заустави се!« — Ај!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Он прекрсти руке и чврстим кораком пође по соби. И поново и још дубље под његовим ногама угибао се онај иструлио патос. Он пажљиво

и прљави изглед у шталу претвореног храма, пуног растурене сламе и разних отпадака, задржа његову руку која пође да се прекрсти.

Ова патрола застаде и загледа оно тело, па се прекрсти и оде даље зверајући унаоколо. Затим, колоном по један, наиђе одредска преходница и тако редом.

Ево ову пандурску крнтију треба поставити негде пред канцеларију и само зато је она дошла на овај свет: да прекрсти руке и са наћуљеним ушима чека кад онај изнутра наручи каву, па да ону каву однесе онако погурен и врати се на прстима

Црњански, Милош - Сеобе 2

Копша није волео попа Микаила и говорио је да тај поп не зна ни да се прекрсти како треба, а дели нафору болесницима. Сахрањује и причешћује самртнике, а кажу да и није поп, него калцан.

Јес, брдо, Цер, плакало је, каже – чуо га је! Чуо га је! Ђурђе се прво смејао, затим се прекрсти. А гледао је Павла, са страхом.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

АНА (оде). СПАСОЈЕ (једва се одважи): За мене не постоји. СВИ: Ни за нас. (Заузимају разнолике ставове. Спасоје прекрсти руке на трбух и загледа се у таваницу; Рина се сакрије иза леђа Новаковићевих; Протић сео у једну дубоку фотељу,

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Отварајте! Не одговара им се. — Развалићемо врата! Почну врата издизати. Господар, Софра прекрсти се, повикне „помози свети Никола”, па стане пред врата на два корака, а наџак подигао. Провалише кроз врата.

Сад још донесу једну боцу „ауспруха”, те часте армицијаша. Кад је језиком овлажио уста, чашу нагне, па се прекрсти, па тако испије. — То је токајско вино, то морам пити. Богзна кад ћу још до њега доћи.

Црњански, Милош - Сеобе 1

О, ако му сад брат погине у рату – помисли и згрози се, па му дође да се прекрсти. Није више ишла онако помамно, само је радо, висока, права, пред њим стајала.

Примети да га и са других прозора посматрају и пазе. Тада, у свом гневу и стиду, прекрсти ноге на каменој клупи, пропуши и седе као Турчин.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Онда кум напуни чашу, дигне је увис, прекрсти се и каже: „Ову чашу пића оћу да пијем у здравље мог кумчега Живојина (или како му је већ дао име) да га Бог поживи на

Тако, на пример, кад стави дете у колевку, руком га прекрсти, очита му молитву и зевне изнад њега, да би му брзо дошао сан на очи.

’“ После тога обрише и повије дете, па га онда три пута прекрсти, повуче мало за нос — да не остане шопав — опет цвркне устима и рече: „Боже ми те поклони!

Осим ових амајлија, мајка дете, при повијању, брани од урока и извесним магијским радњама: „Кад мајка повије дете прекрсти га по челу, руком повуче за нос и пљуне га, да га ко у спавању не би урочио и да бежи зло од детета.

Приликом стрижбе упали се свећа, кум узме маказе, прекрсти се три пута и каже: „У име Бога и Светог Јована, шишам Милорада (или како му буде име).

Матавуљ, Симо - УСКОК

Женске и младиће стојећке држаху за оглаве крупну стоку, или чуваху ситнију. Кад сунце грану, све што бјеше крштено прекрсти се и призва небеску силу у помоћ, највише ријечима: „Сунце на помол, господ бог на помоћ!“ Па се свијет поче згледати.

Они хитро унијеше још пет бадњарица. Тада Крстиња пружи домаћину чашу вина, а он се прекрсти и наздрави огњишту: — Здрав, бадњаче весељаче! Ми теби хљеба и вина, а ти нама добра и мира! — Дај, боже! Амин, боже!

Момак донесе покољенак, велику боцу кантуначу вина и столовату чашу. Кнез устаде и за њим сви. Он се прекрсти и изговори: — Да се са страхом помолимо и поклонимо господу богу и богородици, благоме Христу, часноме крсту и

Објесише коноп с греде на греду и нађоше двије тољаге. Лабуд Маркишин сједе на коноп, па ослањајући се на тољаге, прекрсти ноге и поче се цуљати. Друго момче стаде на два корака пре њега и викну: „Који си, море, на коњу? Куд си кренуо?

Бајице одријешише осуђеника, па се наврсташе за њим. Он се прекрсти. Сви се прекрстише. Онда пођоше брзијем корацима... На пушкомет од манастира затутњи грозд пушака.

Баш кад Јанко хтједе да пође, бахну поп. Поп канда занијеми за тренутак од чуда, па махну главом и прекрсти се. И рече: — Е ово јест чудо!... Муштулук, Јанко! Одмах муштулук! И скиде струку с њега. — Шта је? Зашто?

Кад сунце стиже до пола неба, један се пробуди, сједе и, онако траповијесан, погледа по дружини, па на небо, па се прекрсти и устаде. Бјеше Марко Јокашев.

— Моле се људи богу! Сад је ићиндија! — рече вођ, па као да и њега тај призор наведе на побожност, прекрсти се и прошапта: „Помози нам, боже и свети Ђурђу и свети Аранђеле!

Милићевић, Вук - Беспуће

Па кад читав свијет поче да се крсти, и Гавре Ђаковић се прекрсти и учини му се да је то урадио неспретно, ненавикнуто на то толико година. И бијаше му непоћудно што је овамо дошао.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

после подне, Скоро празна црква света, Нуто једне моме згодне Де у цркву право шета; Оде клупи, туна клече, Прекрсти се, шта л' је пече? 8.

је тако дуго било, Ал' секира у мед паде, Уђе једно момче чило, По клупама гледат стаде; А тек што га мома спази, Прекрсти се да полази. 10. Уста, не кте оклевати, Ка драгоме свом поита, Под руку се њему лати, „Па како је?“ још запита.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Сјутрадан он га узе на претрес. — Имењаче, дедер се прекрсти. Најменик замота некакву шару између чела и трбуха, да је крст — вала није, чак ни шокачки. — Шта ти је то, кукавче?

Свети Раде Лоповски, аха-ха-ха! Помени само његово име, прекрсти се, па слободно у туђи тор. Охо-хо, чујеш ли ти ово, Раде, стари мој ђогате?

Прави правцати магарац, а под њим људске ноге. Старица се здрвени и од чуда се умало не прекрсти. — С чељадећим ногама? — Јесте, мила и рођена бако.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Уби се он кицошећи и гладећи. Али све му је испадало наопако и чинило га смешним. Тако, ујутру, пошто се умије и прекрсти, почео би да се облачи.

— А што? ти ли си ми дала?... Моје паре! — И, као у инат њој, седа на земљу, прекрсти ноге, баца капу, вади из појаса стакло ракије, пије из њега и продужава песму. А кад је трезан, ради као црв.

— Ту да скупиш — рекох, а и мени глас дрхташе. — Ако, сад! ... — поче он покорно. Па узе торбицу, саже се полако, прекрсти се, и као највећу светињу отпоче скупљати њен прах.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

а то два вола печена, две пећке хлеба и два акова вина, „ето то му је оброк“ рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: — Аха, сестро, да бијаше још!

а то три вола печена, три пећке хлеба и три акова вина, „ето то му је оброк“, рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: — Аха, сестро, да бијаше још!

А он одговори: — Да је све вино од ове воде, па да је моје. Анђео прекрсти штапом, а то место воде потече вино: ту се бурад оправљају, ту се вино сипа, људи раде, село читаво.

А он му одговори: — Да су то све овце, па да су моје. Божји анђео прекрсти поље штапом, а то све место голубова овце: ту су станови, једне жене стоку музу, једне млеко разливају, једне скоруп

Кад то чује анђео, прекрсти штаком, а поток потече водом као и пре, па онда рече ономе брату: — Није то за тебе; иди ти под крушку, па чувај

Кад то чује анђео, прекрсти штаком, а то од оваца прну голубови, па онда рече ономе брату: — Није то за тебе; иди ти под крушку, па чувај крушку.

Пошто изнесу хлебац пред госта, донесу тикву с водом, па кад стану пити, а то у тикви вино. Онда анђео прекрсти штаком колебу, и на ономе месту створе се царски двори и у њима свега доста.

“ Па се онда прекрсти говорећи: „Боже милостиви, ако сам заслужио овај новчић, нека плива поврх воде, ако ли нисам, нека потоне на дно.

Он узме новчић и захвали господару, па опет отиде на онај поток, прекрсти се и баци новчић у поток говорећи: „Боже милостиви, ако сам га право заслужио, нека плива поврх воде, ако ли нисам,

Кад дође на поток, прекрсти се па баци новчић у воду говорећи: „Боже милостиви, ако сам заслужио овај новчић, нека плива поврх воде, ако ли нисам,

А овај му наточи у чашу. Сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побјегне и рече: — Вала, баш то је стару лијек а младоме бијес!

Па онда легне у кући налеђашке и прекрсти руке а жена га покрије и стане јаукати. У том побратим пред кућу, и назвавши јој: „Помози бог!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

з. НЕША, СТАНИЈА, ПРЕЂАШЊА НЕША: Ево мајка! Овде ја седим. СТАНИЈА (приђе к портрету, па се прекрсти): Помози боже, дај свако добро и срећу! ЉУБА: Хи, хи, хи! СТАНИЈА: А што се ти смејеш што се ја молим богу?

) Што беше то? ЉУБА: Сат, мајка. СТАНИЈА: Па сат у соби. (Сат почне свирати. Станија мало послуша, пак се прекрсти.) Какав је то сат? ЉУБА: То је музика? СТАНИЈА: Што је то музика? ЉУБА: Зар не знаш? Свирка.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

а свијећа перасто жут заперак испреда; гости сједе, причају (политика тема је), згледају се, шапућу (неко се и прекрсти); кључа шљивка: титрају пламенице дуваром. - Као да се нà кућу свето миро просуло.

(Постојиш ли, постојбино, или маглом вејеш, трино?) Златаст вео с Богомајке разапне се о заранке. Прекрсти се ребром, крове, над свиралом кућне зове. ИИИ Тескобно је. Крик у дистих: Чарнојевић, трешње - триптих!

Доњега хора антифон груне, реплика горка: Анђеле збирни, лесковим прутем с Поноћне шуме страх нам прекрсти. - Смилуј се, Силни, који си лекар, ковчеге раскуј, махуне мрачне да нам се пасуљ расеје ведро; нека бар сине,

- док са превала, прла, ледина, око тамино светлост сабире у подочњаке слепој тморини - где се кандило жишком прекрсти кад проспе знаке Божје милости!

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН (прекрсти се, служи се): Бог нека га прости! ТАНАСИЈЕ (прекрсти се, служи се): Лака му била црна земља! ВИДА (прекрсти се и

АГАТОН (прекрсти се, служи се): Бог нека га прости! ТАНАСИЈЕ (прекрсти се, служи се): Лака му била црна земља! ВИДА (прекрсти се и служи се). ГИНА (кад је жито дошло пред њу, заплаче се).

ТАНАСИЈЕ (прекрсти се, служи се): Лака му била црна земља! ВИДА (прекрсти се и служи се). ГИНА (кад је жито дошло пред њу, заплаче се). САРКА: Боже прија-Гино, ти као да те је ко најмио.

САРКА: Боже прија-Гино, ти као да те је ко најмио. ГИНА: Тешко ми је! (Прекрсти се, служи се.) Бог нека га прости! МИЋА (кад му приђе Даница, он устаје на ноге усхићено): Ко би то рекао, у кући

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Затварач је био сав разнесен. — Бре, људи, што могасмо да изгинемо сада... Хвалим те, Боже! — каже Траило и прекрсти се. — А јаој! — закука неко иза наших леђа. На земљи је лежао Јанкуљ и држао се за главу.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Чичи задрхташе вилице и пођоше му сузе на очи... Он се убриса широким рукавом од кошуље, па брзо дохвати воштаницу, прекрсти се побожно, упали је и стави на Гојкове груди...

»Помози Боже !« прекрсти се она, кад изрече ову мисао. XXИИ Љубица пребрину и други испит, али сад у мало не прође зло, једва се спасе слабе

Мало, па ми се опет јави и зове... Лепо га видим... маше руком... — Бог с тобом, дијете;... прекрсти се Смиљка. Немој да мислиш о нему више. Зато ти се и јавља што једнако мислиш. — Како могу да не мислим! Како могу!...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца... Хуууу! Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек

!... Којешта!... — Ко зна? Можда има лепих ствари?! — додао би неко при таквом разговору. Први се прекрсти, понамести се на седишту, па с изразом сажаљења на лицу мери свог друга и клима главом, па ће тек рећи: — Ти си луђи

— Ти! — Ја? — опет понови онај питање још љутитије. — Ти, разуме се; кога другог питам?! Први се прекрсти, слеже раменима и рашири руке као да би тиме рекао: „Будибокснама, шта овај пита!

— Шта се крстиш? Питам те јеси ли ти читао ту књигу песама, или ниси. Шта је ту као чудно? Први се опет прекрсти, па после тек додаде: — Питам ја тебе сад: јеси ли ти луд човек, или ниси? — Којешта. Не разумем те. — Ни ја тебе.

— Јеси ли читао? — Боже сачувај; ваљда сам пао на теме. Наука и Бекић! — рече иронично и удари у смеј, а затим се прекрсти и слеже раменима, а рукама узе отресати као да вели: „Не дај, боже, ником такве бруке!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Једно време он беше готов да запева »Преславнаја днес«, али у место тога прекрсти се и поче даље да мисли. Видиш, сад се сећа и шта је згрешио, те му светац не хтеде молитву примити.

гранчицу суха босиљка, што га је донео са гроба светог краља, па је задену за појас, обрте се истоку, па се побожно прекрсти неколико пута и затим се крете на пут.

— А-а!... развуче Живко и весело пође са децом ка изласку. Кад поседаше на кола и кочијаш ошину коње, Живко се прекрсти и узвикну : — Е преседе ми крај старе године! Али нека, само нека нова буде срећнија!

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Реци му: долазио Сима Сокић, онај што га гониш због жене... ПАВКА: (изненади се): Због жене?... (Прекрсти се.) Ама шта говориш, човече и пријатељу, зар те мој муж гони због жене? СИМА:... Реци му: није човек крив!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Већ си доста одморио крила, нијесу ти далеко Котари; вјера ти је Хајки омилила, једва чека да ти се прекрсти. Забобоњи, Старино Новаче, сврх Клисуре, кâ си научио, јер су дину уши заглибиле; пробуди му бухе у кожухе.

да каже како им је било, те под сабљу своју не метнусмо који ни се не кће покрстити; који ли се поклони Божићу, прекрсти се крстом христјанскијем, узесмо га за својега брата.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А највише је узимала од те тектине пите. Мати је једва опет чекала да Софка сврши са вечером. И заиста, чим се Софка прекрсти и, обрисавши скут од мрва, одмаче од тепсије, и Магда поново изнесе у кујну, мати јој се одмах диже.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Сердар се диже те погледа око себе; скиде капу па се побожно прекрсти, говорећи: „Смилуј се, Боже, мени грешном!“ Затијем, диже струку на главу и момачкијем кораком стаде се пети.

То је била пријемна соба Господарева. Ђакон скиде капу па стаде иза Владике. Владика се поклони и прекрсти три пута, па оста неколико тренутака молећи се шапатом.

„Марку сам рекао да поћера јунца. Ти, Стане, постој мало па лези и ти.“ То рекавши, прекрсти се и леже према видару. Стана је подјарила огањ, па се врну ка кревету и сједе на ковчег.

али с помоћу Божијом, не, нијесам малаксао, но ћу још војевати“, дода Владика ублаженим гласом пак се прекрсти и наслони главу на руке. Сад су опет муче сједили.

Затијем се прекрсти и поклони, па пољуби јеванђеље и крст, што између двије запаљене свијеће бјеху наперени на вијенцу. За Јованом изреди

“ „Ја се, Пејо, прекрстих два пута, кад чух што Стамена рече!“ Јока се пред Пејом прекрсти два пута. И сердар, у највећему чуду, извади чибук из уста, па то исто учини. „Шта би, жено? Шта рече?

ја сам брат ришћанин!... ево видите, па би се прекрстио три пута...“ То рекавши, збиља се прекрсти, а поглед му и лице одаваху страх, е се бјеше запио причајући.

Док је он то чинио, једно црно, племенито око вираше испод покривача и праћаше га. Јанко прекрсти ноге на своме простирачу, метну сточић преда се а на сточић хартију и свијећу, коју заклони својим аљинама, па поче

А, чули! да он мене застраши! Да се ја препанем од његовијех ријечи! Бестија!“ Јока се прекрсти и уздахну. „Биће покора најзад, око ове цуре!“ рече Јока гледајући Стану.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

10 Питао Циганин фратра: — Хоћеш ли ми дати врећу жита да се прекрстим? — Хоћу; прекрсти се! — У име оца и духа светога! — А ђе ти је и син? — Ено га чека с врећом напоље. 8.

Кад их све сагледа и многе међу њима позна, онда се, као од чуда, прекрсти говорећи: „Анате вас мате било!“ У онај исти мах оне све прсну куд која, а он спадне под орах, човјек као и прије што

Продужи свети Саво пут даље и, одмакавши се неколико стотина корака, застане, прекрсти штапом и прокуне онога чобанина. Онда рекне ђаку: — Ђаче, ђе оно би сијено и чобанин?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Како ђаво зарони, а св. Аранђел прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео; па онда спопадне сунце и побјегне к Богу, а свраке стане

док се не прекрстиш овако као и ја.” Међедовић гладан не имајући куд камо прекрсти се, па онда почну јести, и наједу се обојица и још им претече Међедовић гледајући у ручконошу, која је била крупна и

у другу собу, кад тамо, али во печен, пећка хлеба и аков вина, „ето то му је оброк” рече сестра, а Стојша кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!

а то два вола печена, две пећке хлеба и два акова вина, „ето то му је оброк” рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, | па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!

а то три вола печена, три пећке хлеба и три акова вина, „ето то му је оброк” рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све опуцка до мрве, па онда скочи на ноге и рече: „Аха, сестро, да бијаше још!

” Па се онда прекрсти говорећи: „Боже милостиви! ако сам заслужио овај новчић, нека плива поврх воде, ако ли нисам, нека потоне на дно.

” Он узме новчић и захвали господару, па опет отиде на онај поток, прекрсти се и баци новчић у поток говорећи: „Боже, милостиви!

Кад дође на поток, прекрсти се па баци новчић у воду говорећи: „Боже милостиви! ако сам заслужио овај новчић, нека плива поврх воде, ако ли нисам,

” А он одговори: „Да је све вино од ове воде, па да је моје.” Анђео прекрсти штапом, а то место воде потече вино: ту се бурад оправљају, ту се вино сипа, људи раде, село читаво.

” А он му одговори: „Да су то све овце, па да су моје.” Божиј анђео прекрсти поље штапом, а то све место голубова овце: ту су станови, једне жене стоку музу, једне млеко разливају, једне скоруп

” Кад то чује анђео, прекрсти штаком, а поток потече водом као и пре, па онда рече ономе брату: „Није то за тебе; иди ти под крушку, па чувај крушку.

” Кад то чује анђео, прекрсти | штаком, а то од оваца прну голубови, па онда рече ономе брату: „Није то за тебе; иди ти под крушку, па чувај крушку.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Осињача се прекрсти и прошапута: — Опрости, боже и мајко канделорице! — па запали свијећу и усади је у чашу жита. Брне наслонио плећа на

А сад лаку ноћ! — Брне се затвори. Грго оста још мало да поучи дијете, па отиде. Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан. Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?

Чућеш је! Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама. Направи се коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па

Направи се коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући: — Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе,

Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у таквијем приликама, прекрсти се, изговори полако „Поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска, шта желиш од менека?

Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајући

Зар цило цилцато? — Цило цилцато, само ако ме не прикинете у ричи — вели Бакоња, па, и не чекајући даље, зажмури, прекрсти руке и рече: — „Блажени Григориј поставјен бист патријарк светеј цркви римстеј, а прижде патријарш’ства црнориз’ц би

— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш! Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и започе: „О Исусе, слатки, мили, Од мене се не одили! Душа моја није жива, Ако тебе не ужива!

Будионица зазвони. Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошледње зујање звона и замишља веселога Бутрицу како поскакује

Бјеше ружнија. На малој равни скркле се куће, из којих стрше два-три звоника. Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња. На њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника.

Кад прождереш зрно, послин николико вримена ћутиш се ласан кâ перо!... Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир предавши коња Шкељу, који му каза како је стрица страшно поразила ненадна смрт Дундакова.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Шта ти је ноћас? — прошапта и смалаксало се прекрсти. Да се брзо не измаче и не пође да изврши његову наредбу, он би је ударио по устима.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Он уздахну, прекрсти се и положи руку на раме свога госта. „Јеси ли, Никола, добар католик?“ „Јесам, пречасни оче!“ „Онда се не заузимај

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

“ — „Кога да убијеш? Зашто да убијеш? Зар оца рођеног да убијеш? Умири се, поврати се, прекрсти се, помоли се Богу, помоли се Богу!

И кад ја, тако ухваћен, онај исти спремљени израз, хтедох управити њој, она се наједном и на мој ужас прекрсти са одвратношћу. Она беше видела све. У том тренутку, тај крст ове жене освести ме до ужаса.

— Син мога покојног оца, Бог да му душу прости (и ту се он прекрсти) неће се лако дати смрвити као бува — поврати ми он. — А ви појмите моју ситуацију, забога, појмите моју ситуацију.

— Чујмо; чујмо! — заори се са свих страна, и сви се окретоше од Ивана Илића. — Дај Боже! — прекрсти се онај сељак. Па га подигоше на једну тезгу. — Хоћете ли да чујете? — рече он опет. — Хоћемо — загрми цео збор.

После: ћутим ја, а ћути и комисија. Па ће опет покојни Коста, Бог да му душу ’прости (и ту се понова прекрсти): Тасо, брате, вуци друго питање. Ја узмем друго питање и опет са три потпитања. И понова ћутим ја, а ћути и комисија.

А кад знојав и задихан стиже под велики грм он се, нешто сигурнији испод ове светине града, прекрсти, ослушну још мало, па се опружи и приљуби десно уво земљи.

Седи он у радњи, или пред њом, под липом за храстовим столом, обично чита нешто, певуши или прекрсти руке на трбуху и дрема; чека муштерије, па нека сељанка повирује на врата, устручава се да прекорачи праг.

А они се тамо досећају. — Помакни се, — веле јој — жено, прекрсти се: све те то Ика преварио. Куд се црква преноси! Али она уверена упорно да то може, са оном вражјом електриком

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Знаш... први сам те ухватио, па сам ти дужан. Купио сам ти свећу, нека гори данас — и он намести свећу, прекрсти се и упали је. — Нека ти Бог опрости! — рече он, па седе за сто. Поседаше и остали жандарми.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Петар сад дигне руку, махне на децу, а деца потрче, но кад су дошла већ близу њега, он онда прекрсти штаком, и деца се окамене. Сад Петар узме све три ове ствари и пође даље.

Смрт сад изиђе испод камена и потрчи за њим. Петар бежећи стигне до оне три девојке, па одмах прекрсти штаком, а девојке оживеше и почну опет ломити чиоде, па кад га опазе, а оне из свег грла повичу: — Петре, ходи да

У том бежању дође он и до оно троје деце што беху окамењена, па брзо прекрсти штаком, а деца оживе, па потрче к њему. Петар им сад подели њихове ствари и рече: — Задржите, децо, смрт која за мном

Оштар Дан ништа не вели, већ се огледа и нађе лијеску и у њој три младице; сад укрши све три, једном прекрсти преко планине, а двије остави за други пут, и одмах му се начини цеста. Онда они лијепо пријеђу и отиду даље.

Цар то опази, те се отисне за њима у поћеру. Дошавши до гвоздене планине, Оштар Дан прекрсти младицом, и начини им се цеста, а они бјежи. Али и цар прекрсти младицом, те му се дала цеста.

Дошавши до гвоздене планине, Оштар Дан прекрсти младицом, и начини им се цеста, а они бјежи. Али и цар прекрсти младицом, те му се дала цеста.

Кад везировић поче читати дову, сједне слуга близу њега на један мезар, прекрсти ноге, одријеши полагачице крајеве од јаглука, па стане пијуцкати ракију.

А овај му наточи у чашу. Сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут благослови и прекрсти се, а ђаво побјегне и рече: — Вала, баш то је стару лијек, а младоме бијес!

Па онда легне у кући налеђашке и прекрсти руке, а жена га покрије и стане јаукати. У том побратим пред кућу, и назвавши јој „помози бог“, запита је ли то кућа

Ћипико, Иво - Приповетке

Наврх брда, код црквице светог Николе, гледајући у свечево озбиљно лице, брадом нарешено, прекрсти се, па часом опочине. А прије но ће закренути, обрне се још једанпут прама мору и пође даље. .

Уто се дјеца почну помијешати по кревету, а оно из зипке заплаче. Жена устаде из кревета, прекрсти се, дохвати одијело и лијено се облачи. Дијете из зипке боље плаче. Пође да га смири. Марко поврати се к прозорчићу.

—У руке божје! одазове се жена му. — Помолимо се! — и прва се прекрсти. —'Ајдемо прво ноћи! Антица се не миче с мјеста: гледа у простор у правцу вјетра, али не види но запушицу и празну

Испред њих, као испред морске страхотиње, устави се лађа; чељад се до три пута прекрсти, и стари рибар подиже с главе своју капу.

„Боже, ослободи!” и прекрсти се, осјетивши страсно нападање гријеха прама Морачиној разблудној младости. Отима се, а уто зачу се силна грмљавина.

и слуша певаче који у песми објашњавају живот светога Рока чудотворца, а кад спомену кужну болест, обоје се побожно прекрсти. Тек пред подне доврши се служба, а било је време, јер светина махом се разбеже по дубрави.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— узвикну Хамза најзад. гурајући му гусле у руке готово насилно. Озловљени качар прекрсти поново ноге, наслони мрке гусле и загуђе.

— шапну Богдана по свршеном послу око затварања врата, па се мушки, широко и лагано прекрсти. Брда изнад Косова већ беше обасјала Даница. Ноћ као опојна.

Стискох му журно јако жуљевиту руку и рекох му како умедох, да смо не само живо–здраво, но и јаки при том. Он се прекрсти широким крстом и грцајући, а са просветљеним изразом, поче да мрмори: — Помози, Господе, помози и нама!...

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Спуштају њено чедо, Још га не спустише, Ал’ гле: из црна гроба Бео голуб излети! Полети у вис право, — Мајка се прекрсти, Не гледа више доле Већ горе у небо. Дотле су хумку дигли, Заболи крстачу, И нови станак чеду Цвећем покровили.

Краков, Станислав - КРИЛА

— Укрцавамо се у зору. Ех у име Бога, — мајор се прекрсти, — излази се на фронт. — Еј, Душко, нема више Одеона ни Денизета. Капетан је при смеху открио своја два златна зуба.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Бајаги ти је тамо нама у Шумадији боље. — Мопе, бар тамо код нас нема војске. — Нема војске али има светине. — Прекрсти се само, мој Панто, па реци: вала теби боже што нисам граничар.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Фјодор, већ раздраган, одмаче се од стола десетак метара, трипут се прекрсти, залете се и прескочи сто. — Браво, браво! — чују се повици. „Фикус“ нас погледа. — Немојте да се брукамо...

„Фикус“ му преведе како Брана хоће и њега да прескочи. „Кица“ приђе Фјодору и прекрсти га. Овом приликом Брана прескочи и сто и Фјодора. — Браво, браво! — вичемо, па чак и они околни пљескају.

Наше груди се шире. Мисли се буде и навиру слатке успомене наше младости. Потпуковник Петар се прекрсти, а у очима му се појавише сузе. — Нека нам Бог помогне! — рече тихо. А то исто веле и непријатељски војници.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ил, пред врати седи, подвезе веже, Да се ноге виде, штримфе натеже. Баци ногу преко ноге, гледи на стране, Сад прекрсти, сад извија, сада устане, Хитрим оком нуди ко год да стане.

Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У њој срце силно бије, С чела капље зној ледени, Прекрсти се Цвет-девојче И очита молитвицу Па овако проговара: „Нит’ је право ни љубовно Да м’ овако сад уплаши Страшним

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

А моја Манда, како на магарцу мрзи, још би ми неки пут и сировицом грбину нажирила... (Вујо се прекрсти.) Шта је сад то?... Да није само она!... Е, хвала теби, господе, Турци су; ено се чују сабље...

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Ја сам данас центар. АНЂА: Шта си ти? ЈЕРОТИЈЕ: Центар! АНЂА (прекрсти се): Буди бог с нама и мајка божја! Па добро, а што ће ти пиштољ? ЈЕРОТИЈЕ: Идем у лов! МАРИЦА: У лов?

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре

Дућан им стар, снизак, са широким вратима на којима је катанац. Младен, чим дође, пошто се прекрсти и добро загледа катанац да ли је у реду, меће у њ кључ и отвори га.

В Колико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак. Спусти ципеле доле, прекрсти испод себе ноге у чистим белим чарапама, и онда, пропуштајући бројанице чека да по обичају дођу код њега комшије,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Тако настаје земљотрес. Али земља ипак не пропадне, јер онда свети Петар прекрсти штапом, и г. опет постане цео (СЕЗ, 19, 391). Г.

, № 68); прекрсти њоме и одвоји воду од вина (иб., № 166); њоме се прави магички круг преко кога не може ђаво (ЗНЖОЈС, 19, 148); три л.

дрвета: кад га домаћин донесе кући, он њиме окруни мало чађи по тавану и кућу прекрсти (СЕЗ, 32, 368). Стара л. сматра се за божанско дрво: њој се човек може исповедити »као свештенику« (ГЗМ б, 370), и,

Пред сетву потребна је молитва. Ну очита или свештеник (СЕЗ, 40, 331), или сам домаћин (прекрсти се и каже: »Колико зрна, толико врећа«, СЕЗ, 19, 361). Тога дана обавезан је понегде и пост (СЕЗ, 40, 331).

ГНЧ ‹41, 168 идд›, и горе, чланак Пшеница). У Самобору понеки сејач сеје овако: прекрсти се, и баци једну шаку семена иза себе, говорећи: ово шицама!

се је исповедао у страху од смрти и мало засече букву, кад из ње потекне крв, а он, престрашен, скине капу, клекне, прекрсти се и изговори оченаш. »Онда ј̓ престала з букви тећ крв«, и по томе су људи знали да је исповест била добра.

Ћипико, Иво - Пауци

Опрости ми! — Бог да нам прости! — рече у плачу Маша к крене низ цркву. Попа—Врана, гледајући за њом, сузе облише прекрсти се и још дуго, клечећи и молећи се богу, остаде у исповједници. ...

— вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају! Раде пође напријед. Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по навади.

На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако. На прагу мрачне капеле прекрсти се, попође по хладним плочама и клече пред олтар.

— Зашто? Зар се на ме љутиш? Реци! — Не љутим, ма... — Што? . — У недиљу била сам пред богом, — и прекрсти се. — Не говорим ти ништа зла ... — Смућујете ме... Грих је и мислити! Да бар прођу ови велики дани.. — Па?

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

А кравар на посô крену. Још бледа владаше тама, А он на пољу заста до самог сеоског храма И прекрсти се трипут. Јуче је одвише пио, А ноћас, за пакост опет, и сан је чудноват снио: Кô одоздо, од мирних поља вихор се

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Ја не знам, госпоја зна. — Госпа Нола излети сад у ходник, прекрсти се, па још једаред, и одлучи да Паулу усвоји. — То је та швапска црква и онај ђаволски жупник!

Хоћете ли да се деси да почнем јурити кроз цркву? помамиће се свет против нас: да смо сви полудели. — Госпа Нола се прекрсти и склопи руке. — Бриге су ми, господин прото, многе. За ове три године, ви видите и знате што је о в д е.

Раскинуше се најзад, наста тишина, госпа Нола уђе у своју собу. Прекрсти се пред иконом и помоли Богу овако: — Господе, дај мир души Тодоровој и Бошковој...

— То је код вас Срба кумство. — Јова граничар се прекрсти од неразумевања. Фрау Роза се наљути. — Теби тешко улазе ствари у главу. Седи ту, да ти кажем. Седи!...

Како је у тамници, Мијо? — пита Јана, и сва дрхће. — Не знам. Питао сам и ја Радована. А он каже: „Не питај, и прекрсти се.” — Јана се крсти; сви се смеју, али нежно.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Најзад, паде ми сретна мисао на памет. — Знаш шта, пошто смо већ отровани, 'ајде прекрсти се! Она се прекрсти, а то исто учиних и ја. — А сад — наставих ја — да идемо сваки својој кући да умемо.

Најзад, паде ми сретна мисао на памет. — Знаш шта, пошто смо већ отровани, 'ајде прекрсти се! Она се прекрсти, а то исто учиних и ја. — А сад — наставих ја — да идемо сваки својој кући да умемо.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Људи су били препуштени сами себи... Нека нас срећа послужи, хвала Богу! — и командир се прекрсти — те изведосмо читаву батерију из тога пакла. Једва се дочепасмо друма и пођосмо журно.

— Исак... — Извол’те, госпо’н поручник! — Читај... за ме-мене... мо-молитву... Исајло се онда прекрсти и најозбиљније почиње: „Оче наш...“ — Лука се одупро рукама, главу опустио на груди и жмури.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Гле, свици! — узвикну будна саса у ливади. — Гле, душе праведника! — прекрсти се стари рибар. — Гле, дукати! — пљесну длановима тврдица, а звезде се спустише још ниже да земљу изблиза погледају.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

тами својих позних днева; И још два-три крока, па под брегом стаде, Где споменик с орлом двоглавијем сева. Прекрсти се, мермер целива и очи Подиже. Ту горе златна слова стоје.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

је с пута на погледу; златан дивит у бунар бацио; скиде Марко зелену доламу, просторије је под јелом по трави, прекрсти се, сједе на доламу, самур-каллак на очи намаче, доље леже, горе не устаде.

“ И он сједе и ноге прекрсти, и повади двадесет клинаца, па их метну себи у њедарца. Опет неће да мирује Раде: кад је тавна ноћца настанула, иде

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Каде из ропства од фараонова царства бежаху те стигоше к мору и фараон с потером сустижући их страга, — прекрсти са штапом отоку ону морску и таки разступи се море на двоје до дна: од воде отуд и отуд с леве и с десне руке окамени

А кад бише насред мора, тадар пак Мојсеј исто махну штапом те прекрсти море и склопи се уједно вода. Поклопи све Јегиптене доле на дну и махом их свију до једнога погуши...

Те то ви је вера и закон и Бога спомињање. Неће ни да се прекрсти, него првипут врага спомене, пак хајде кудгод у поље, или на пут и за посао који. Пак се броји да је хришћанин! ...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

добивени шамар, па кад сврши посао, примаче преда се бедну своју вечеру, — комад хлеба и повеће парче печене бундеве — прекрсти се и поче вечерати, размишљајући и хесапећи у себи колико још има да прође док га закалфе; а чим постане калфа,

Трже се и разабра.. Шта је ово? помисли Мане, каква дока, какве друге жене! Нико више није ту био, само њих две. Прекрсти се и захвали богу што је све то само сан био. Но, само би му то још требало да су оне биле синоћ ту!...

Шта је ово, ако ко бога зна? помисли Мане, па се само прекрсти од чуда и рече: „Господи боже, и овој чудо у свет да видим!“ Погледа опет боље, да га очи какогод не варају.

И тек тада одахну душом, прибра се мало и размишљаше хладније. Прекрсти се и захвали богу што је то само сан био, и што тако, хвала богу, није још и ту срамоту доживео да му се сав свет

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности