Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Да ли учитељу, или запису, или њојзи... Али је стари уча приметио да се Милисав код записа није више пута ни прекрстио, него полако, крадимице, провуче се кроз Орашје, па управо Сремчевом бранику.
А капетан скинуо јеменије, па, у белим чарапама у које је капетаница вешто уплела два-три црвена или плава листића, прекрстио ноге, па се посадио насред сеџадета и, пуштајући густе димове из чибука, преслушава једног по једног парника.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
је седела пред кућом и подштрикавала неке чарапе под багремом, видела је како је онај путник у колима скинуо шешир и прекрстио се, па, како је била мало наглува, одмах се сетила да то звони на вечерње, па одмах остави рад и стаде и сама да се
« А да се путник прекрстио неколико пута, потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу прекопута од Великог крста.
И ова га је видела где је скинуо шешир и прекрстио се кад је био спрам Великог крста. Обе те бабе у друштву са другим бабама сложиле су се и закључиле да тај путник није
Црњански, Милош - Сеобе 2
Филипович је, путем у Росију, сам себи прао обојке, сам себи шио дугмад, а при томе, увек, мислио на жену, и бринуо. Прекрстио би се, кад на њу мисли.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Добро вече! Отац се не одазва. — Докле ћу ја бећар бити покрај вас? Отац ћути, прекрстио на леђима руке, па се шета. — Дакле, ја увек бећар, а Шамика господин? Отац ћути. — Дајте ми новаца! Отац ћути.
Матавуљ, Симо - УСКОК
сви изгледаху као скамењени: Владици се тресијаху бројанице у рукама; ђакон бјеше ставио руку на срце; Јанко бјеше прекрстио руке и оборио главу; и сâм сердар шчињаше се. Онда Марко рече: — Хајте, браћо, послушајте свога владику!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Око Ђурђевдана најменик примио своју зараду, пољубио се с дједом, скрушено се прекрстио пред иконом Киријака Михаила, наше славе, под чијом је заштитом и он те године био, и отиснуо се на пут.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И тек онда доносиш јела, али највише пшенице с орасима и шећером. Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене подвивши колена и пробираш што је најбоље.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) ИСАЈЛО: Е, де, де! Сад и тај покор на моју главу. Да ме чује кум, прекрстио би се. (Поћути мало, па се почне церити и крстити.) МАНОЈЛО (пролазећи стане, па удари Исајла руком по леђи).
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Како би Црногорци навалили, ја би им довикнуо: немојте ме браћо! ја сам брат ришћанин!... ево видите, па би се прекрстио три пута...“ То рекавши, збиља се прекрсти, а поглед му и лице одаваху страх, е се бјеше запио причајући.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Хиљадили се такви јунаци! Б) ШАЉИВИ Дао бог да био црн кô лонац, танак кô конац: кроз чибук прошао и у лули ноге прекрстио. Дао ти бог дукат од сто ока, па нити га могао носити ни трошити, већ седео крај њега па просио!
Ко ти о злу мислио, лонце ти крпио, црњи од лонца, тањи од конца, кроз чибук ти се провлачио, а на лули ноге прекрстио, па му и ту дуго и широко било! Плакао с врећом пред твојом кућом! Бане домаћине, вазда примицо, никад не одмицо.
у небо од драче, већ се попео на један велики храст па уломио врат; низ храст летио, па у камиш улетио и у лули ноге прекрстио — и ту му широко мјесто било!... Б) ШАЉИВЕ Коме ћу наздравити, добро ће му бити. ’Ајде, баш, нашем Јову.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
на сан оно исто дијете говорећи му: „Ти си устануо, умио си се, обукао си се, кренуо си на пут, и работу си започео, а прекрстио се нијеси; а моли Бога за што га молиш: да ти није мене било, умио би казати шта би ти се догодило; него кад устанеш,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Да се ниси прекрстио, болан, кад си почео рад?. — Што, није он ваљада Турчин! — Кажу, не ваља се... — Видиш, и капу сам скинуо, нек му
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
На груди сам руке Прекрстио своје. Гледам како тама, Нечујно и тихо, не правећи звуке, По зиду се пење у чудним сликама: К'о љубавна чежња, као
Ћипико, Иво - Приповетке
На раскршћу, код цркве Светога тројства, није се прекрстио. — Зар се никада и не крсти? — погдјекада међу собом говоре сељаци. — Биће да му је тешко руку да дигне! ...
Да није Илија узбуђен, он би, по навици, изуо опанке истресао са ногу земљу, прекрстио се, помолио и легао би мирно до жене.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Арнаутска оџаклија беше дупке пуна. С десне стране поред огњишта прекрстио ноге Хамза Вукашиновић. ниже њега Дурут и најодабранији Колашинци.
вечерали, па се задовољно прућили по простирачу с обе стране оџака дуж целе одаје, пуше и ћуте, а домаћин, Бац Хаџић, прекрстио ноге с леве стране огњишта и води мудри, арнаутски разговор. — Добро вече свима!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Ко, је л’ ја? — вели буновно Пера „Ђеврек“ и протегли се. „Фикус“ прекрстио ноге на кревету, пали цигарету и весело добацује. — Браћо, даље од жице не можемо.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Прсти руку му полако, мирно су узимали залогаје. И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. — Једи, синко! — поче га нудити баба.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јесу. Јесмо ли остали коме шта дужни? Нисмо. Доротеј стоји на средини одаје, прекрстио је руке на прсима и пажљиво посматра она три јадна, уздрхтала створења у ћошку. Шта ћеш учинити, Доротеју?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Онда нас исписа - пошто се при сваком почетку посла три пут прекрстио - новим текстом једног хришћанског молитвеника. „Када је исписао целу ту књигу, преостаде још неколицина
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али би сигурно почео да плаче кад бих се ја потужила, ја, његова Нена. Сва деца ме зову Нана, а он прекрстио у Нена... Не знам шта ће бити од тог детета, као што, ако смем вама рећи, не знам право ни чији је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Мало даље наилазимо и на једнога мртвога. Сигурно је умро од глади. Неко му је прекрстио руке на грудима и између прстију стоји му упаљена свећа. Само што није догорела.
А какав жалосни свршетак дивизиона, и то после свега три дана! Пуковник Иван, мрачан, натмурен, прекрстио руке на груди и гледа замишљено у земљу. Подигао је отечене очне капке и промуклим гласом говори: — Бог нам је сведок.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1918. РУЧАК У издртом сукну, под мурвом крај пута, Прекрстио ноге на рапавој плочи, И ту ломи комад хљеба отврднута И главицу лука уза њ слатко смочи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Једно јутро бјеше поранио уз клисуру тврда Качаника, ал’ ето ти Мусе Кесеџије, на вранчићу ноге прекрстио, топузину баца у облаке, дочекује у бијеле руке.
Кад је био води на ћуприју, ал’ ето ти једнога јунака, на дорату ноге прекрстио, топузину баца у облаке, дочекује у бијеле руке; божју помоћ називаше Марку, лијепо му Марко приватио.
од облака, а из таме јунак излазио на ђогату коњу виловиту, а ђогат му у три ноге храмље, — на њему је остарјели ђедо, прекрстио обадвије руке, метнуо их себи у њедарца, озебле му, остале му пусте!
у клисуру тврду, у клисуру тврда Качаника, понајпрви иде пред дружином на вранчићу коњу косатоме, на вранцу је ноге прекрстио, па удара у ситну тамбуру, уз тамбуру танко попијева: „Млав-планино и планино Стара!
Кад је Ђорђе Србијом завладô, и Србију крстом прекрстио, и својијем крилом закрилио од Видина пак до воде Дрине, од Косова те до Биограда, ’вако Ђорђе Дрини говорио: „Дрино