Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ — „Малу зову мајком већ“, одговори ми њезина иста мати, смијући се. — Ја се прекрстих. Та не бјеше овишна, кад првом бих у њих, а на јад њихов, требах им два пута у непуне двије године.
— Који човјек? — Мираш Цуца, добар, пош... — Па зашто да по теби он поручује? рекох ја, па се прекрстих од чуда. — Ма ето, жено, ти се једиш, а нећеш да ме чујеш до краја! — Не иједим се ја!
Није. Друга је! Мираш не иште Стану за Радојева сина, но за свога!“ „Ја се, Пејо, прекрстих два пута, кад чух што Стамена рече!“ Јока се пред Пејом прекрсти два пута.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Прво, што запазих онде, беше велико распеће, обешено о зиду; ја му приступих, прекрстих се и погнух побожно главу. При томе ми падне поглед на једног човека који сеђаше онде на столици, баш испод разапетог
Дигох поглед к небу, и прекрстих се побожно. У том свечаном расположењу настависмо још неко време разговор док се, напослетку, не опростих са њим.