Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Нарушавање правила у дојењу (враћање већ одбијеног детета на сису) јесте друштвени и магијски прекршај које мора имати кобне последице по овако издвојено и неправилно формирано, односно „нечисто“ дете, па и по његову
Најчешће се детету које не слуша опали шамар или га родитељ истуче руком по задњици, а за мањи прекршај само се повуче за уво. У Србији није ретко да се непослушно дете кажњава истеривањем ноћу из куће.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Све је подређено рими; због ње песник често извитопери морфологију, помути синтаксу, или почини какав други прекршај: Осрамотим карабина Као стрина Упропастим сваког метка Као тетка, или, на другом месту: Да л жирафа обожава жира
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Учињено је то помоћу иницијално намештеног обрта „како Софка”, али је одмах почињен и синтаксички прекршај у виду оштре силепсе: нешто се може више знати и памтити „у родбини”, може „по комшилуку”, може и „у целој вароши”,
ову другу - готово по извесној аналогији са оном првом - пало проклетство, јер је Маркова сестра починила неопростиви прекршај згрешивши са синовцем арнаутскога племенског старешине Ахмета.
Ћипико, Иво - Пауци
се што господар наређује; зна да је с покојним Илијом био као душа, залуду га бијаше тужио неколико пута за шумски прекршај. Илија није нигда пред комесара дошао, а био је велики шумски потрлац.
шуме у туђем одломку, ма да су оптужени припадници исте опћине, има сматрати као обична крађа, а не као обични шумски прекршај, и о томе хоће да увјери судбенога пристава Балића.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не тежимо за таштом славом. Не изазивајмо један другога! Не завидимо један другоме! Браћо, ако и упадне ко у какав прекршај, таквога ви духовни исправљате у духу благости! И пази на самога себе да и ти не будеш искушан!