Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је стајао, насред собе, крај стола, прекрштених ногу, пушећи лулу, а посматрајући подругљивим осмехом затвореника. Вели: он има да га, жива, или мртва, догура до
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
су ме бегови опомињали на једног арбанашког бега са обала Преспанског језера, који је неколико дана „сеирио“, седећи прекрштених ногу на чардаку и пушећи, како ја премеравам дубине тога језера, и кад му је ваљда досадило гледати како „кулучим“,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
сто зделу са смоквама и флашу лозоваче са три мале различите чаше, а затим се врати до креденца и остаде тамо ћутећи, прекрштених руку. – Од чега живе? — упита човек Стоњанина. – Носе млијеко доље у Стон — рече овај.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Ну, что случилос? — упита Григорије Васиљевич, седећи на свом кревету прекрштених ногу. Гребали смо се за чај из његовог електричног самовара. — Wхат хаппенед латер?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
и погнутом главом, увијеном старим прљавим женским шаловима, да му не би озебле очи, на које је једва гледао, седи прекрштених ногу, и то у крају, позади свију.
Испод хладњака лежали су изваљени на јастуцима или седлима. Доле у крај зида били су прекрштених ногу и у ред поређани свирачи, зурлаши, бубњари; а спроћу њих, овамо до кућнег зида, клечале су жене, већ засићене
— Седи, седи, чедо! И седе до ње, али подаље. То Софку још више уплаши, јер виде како не може да седи, како прекрштених ногу и са подбоченим рукама о колена, сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Све је сад друго. Моја драга спава, Као скелет бели прекрштених руку, У покрову вечном мртвог заборава, Мирно, под плочом коју бурно туку Пролетњи ветри и јесење кише...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тако га је држао за неколико. Мишан, прекрштених ногу, а под снажним мишицама Крцуновим, не могаше копорнути. „Нека, љуђи, некате! Прекините, па да заложимо што!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Никад није видео да дуван тако дими. Туркиња лако седи прекрштених ногу, строго и редом гледа све путнике, нагиње се да их боле види, као да расте из напухнутих шалвара.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Доћи ће и сунце, црвено и свеже, И наћи ће мене прекрштених руку Са свећом над главом, докле мртве леже Моје црне очи у новом сандуку.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Од чега умује? — Цвета каза као за се. —Познајеш га: радиша као нико у селу. И, онако неорну, не даде му се стати прекрштених руку. Оде у гору да насјече дрва. Кад се вратио, тужио се да га боли.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој. Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен. Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.
Уђе на капију њихову. Љутитим кораком појави се у дворишту. Она је седела на камену у средини. Прекрштених руку, повезана дугом шамијом, у простом минтану, простим шалварама. Мати јој је тамо, око зида и бунара, радила.
Они оду, затворе капију. Он остаје сам. Седи до прозора у соби. Прекрштених ногу, заврнутих рукава од кошуље, расхлађен, раскомоћен, са упртом главом у двориште кроз прозор, остаје он да седи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Тунгатјета! — ослови неког Ђуро. На малом постољу, застрвеном само шареницом, седео је стари Арнаутин прекрштених ногу. Поздравих га. Он додирну чело, па груди. Једно мало Арнауче унесе две троножне столице.
При светлости слабе лампе, а кроз дим дувана, једва назрех гомилу људи, који су седели на поду, око ниске трпезе, прекрштених ногу. Било их је у униформи и у националном оделу. А около неке жене. На трпези било је печења и оглоданих костију.
— Ја сам — проговори један дежмекасти човек, у униформи официра. Седео је прекрштених ногу. — Здраво, брате Србине! — викну један. — Живео! и поднесе ми чашу вина под нос.
— Хвала, имам посла, ја сам само хтео... — Каква посла, кад је моја момчад на фронту. Уживај само. — Он се спусти прекрштених ногу, вукући и нашега команданта. А наш командант обукао лаковане чизме са високим сарама, па му још и сабља смета.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја, наслоњен на зид, прекрштених рука, Гледам како доли, о хридину шупљу, Неретва се ломи, а с високих кука Нага дјеца скачу и с виком се купљу,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
извештио се до невероватне лакоће, тако да је могао још онако у лету, у скоку, скрстити ноге и одмах се и посадити прекрштених ногу, као Турчин, и све је то, што би наши стари писци рекли, свршио у једном окатренућу.